Vladimir PISODOROV

1. mart 2024.

Relativno novi manga serijal, dostupan zainteresovanima od 2018. godine, Jujutsu Kaisen, veoma brzo je stekao kritičnu popularnost. Toliku, da je već 2020. godine izvršena njegova anime adaptacija, a sada se pred nama nalazi i video-igra, koja „obrađuje” dešavanja iz prvog serijala. Nalazite se (u većini slučajeva) u ulozi Yujija Itadorija, koji se bori protiv „prokletnika”, bića kojima i sam (jednim delom) pripada, s obzirom na to da je pojeo prst jednog od najmoćnijih među njima.

Kada niste Yuji, onda možete da uskočite u cipele nekog od 14 preostalih boraca, dobro poznatih onima koji redovno prate ovaj serijal. Nažalost, kampanja je linearna i tu ne postoji previše mogućnosti za manipulaciju kada je vođenje likova u pitanju, ali možete da se raspojasate u borbama protiv AI rutine ili online multiplayer okršajima. Izvedeni su u maniru „dva na dva”, s tim da valja napomenuti da kada se u single-player kampanji nađete u situaciji da vas prati saborac, možete da mu izdajete jednostavne komande. Tu je i mogućnost da kombinujete snage i po protivniku raspalite koristeći prekomernu upotrebu sile.

Nažalost, partije u igri pokazuju sve samo ne vašu moć. Udarci su nedefinisani, mekani i borbe se svode na button mashing, umesto na pametno kombinovanje različitih vrsta udaraca. Postoje tri vrste osnovnih udaraca, koje uz upotrebu „pečurkice” možete da „pretvarate” u propratne iteracije, ali i specijalne zahvate koji bi trebalo da budu naročito razorni. Tokom borbi, iz protivnika „izvlačite” energiju koju, nakon toga, koristite za punjenje rezervoara specijalnih zahvata. Na papiru sve to deluje više nego zanimljivo, naročito kada vam budemo rekli da se između svakog nivoa, putem crtano-stripskih međuscena, prati „odmotavanje” priče. U praksi je to daleko od istine.

Ono što je u celoj priči važno je podatak da Cursed Clash nije klasična tabačina. To znači da se sa protivnicima nećete sretati u improvizovanim arenama i da od krupnog prikaza likova, na kojima se vidi pokret svakog mišića i svaka facijalna ekspresija, nema ništa. Isto tako, igra nije ni beat ’em up ostvarenje, pa nema ništa ni od pohođenja različitih lokacija i usputnog patosiranja zlikovaca koji vam se nađu na putu. Umesto toga, akcija se prati iz perspektive trećeg lica, a sve se odvija na nivoima koji su površinski značajno ograničeni. Sa protivnicima se, tako, jurite unaokolo, usput rušeći mobilijar, pokušavajući da izbegnete zamke koje donosi konfiguracija terena. Veoma često se dešava da se „zaglavite” između zidova, da vas protivnik uhvati u mašinu, ali i da izdate naredbe pulenu na ekranu kasne sa izvršavanjem. Uz pomenute mlake udarce i nasumični button mashing, ovo je već druga velika zamerka. Nažalost, ne i poslednja...

Igru pokreće toliko hvaljeni engine Unreal 5, ali u blagodetima njegovog korišćenja nećete uživati. U najbolju ruku, upscaleovana PlayStation 3 grafika možda je posledica toga da je Cursed Clash dostupan i na igračkom hardveru prošle generacije, pa je očigledno da su morali da se prave ustupci. Teksture su mutne i nedovoljno detaljne, dok nivoi, naročito oni u zatvorenom prostoru, pate od nedostatka vizuelnog identiteta. Sve je to moglo i moralo da bude mnogo bolje upakovano, ali verujte da su problemi kada je kvalitet tehničkih karakteristika u pitanju ovde na poslednjem mestu i predstavljaju tek kap koja je prelila čašu. Da se ne bismo razumeli pogrešno, dizajn likova nije rđav kao ostatak sadržaja na ovom polju, pa se čak i pomenute međuscene lepo uklapaju u celinu.

Jujutsu Kaisen: Cursed Clash prva je igra iz Jujutsu univerzuma dostupna na igračkim konzolama. Na nesreću razvojnog tima, ali i brojnih ljubitelja ovog serijala, posao je obavljen veoma loše da bi bilo dobro da svi, što pre, zaboravimo da se bilo šta desilo. U ovom obliku, igra će biti privlačna samo najokorelijim ljubiteljima serijala, koji ne mogu da dočekaju da se u interaktivnom okruženju druže sa omiljenim likovima.