Bojan JOVANOVIĆ

1. mart 2024.

Serijal Yakuza jedan je od onih koje ili obožavate ili vam nije jasno zašto su svi fascinirani njime. Pritom je imao i turbulentnu istoriju. Ovo je sedmo izdanje u serijalu, koje je i prva glavna Yakuza igra bez broja u nazivu. Franšiza ne samo što je promenila naziv, već i način izvođenja i protagonistu. Kazumu je zamenio Ičiban, igra je više ličila na klasični JRPG sa poteznim borbama i menijima, a čak je i glavna lokacija bila promenjena. Iako je formula, naizgled, bila izvrnuta naglavačke, ostala je to i dalje dobra, stara Yakuza - melodrama o kriminalnom podzemlju Japana prošarana ljudskošću, otkačenim mini-igrama i setnom pevanju „Baka mitai” u karaoke baru.

Infinite Wealth je direktan nastavak tog hita, veliko osmo poglavlje serijala i najambicioznija igra koju je Ryu Ga Gotoku Studio do sada stvorio. Ovo ostvarenje je toliko veliko da smo mislili da su se autori šalili kada su je najavljivali kao naslov za koji se uzima par nedelja godišnjeg odmora. Sirova ogromnost ove igre uhvatiće nespremne čak i igrače koji se sa serijalom druže još od njegovih PS2 korena. Infinite Wealth ubedljivo je najveća, najsadržajnija i najduža igra u serijalu. Da je ovo jedan pravi Yakuza maraton govori činjenica da će vam za prolaz biti potrebno oko šezdeset sati, a dvaput više ukoliko budete odlučili da vidite baš sve što igra ima da ponudi, pa još da se oduprete želji da usput „zaglavite” na karaokama i drugim mini-igrama. Iako to i dalje nije ni blizu gargantuanskog trajanja jedne Persone, svakako ćete za svoj novac dobiti i te kako mnogo sadržaja. To, doduše, znači i da tempo odmotavanja radnje nije strmoglavo brz. Štaviše, biće vam potreban čitav jedan dan igranja da se radnja zaista razvije, bukvalno ona čuvena izjava zlih jezika: „Postaje zanimljivo tek posle X sati.” Ovo i dalje jeste naslov koji prati proverenu formulu Yakuza igara i, ukoliko se niste navikli na nju, sigurno ćete se osećati kao da u početku priča ne ide nikuda.

Radnja je smeštena četiri godine nakon finala Like a Dragon, u period nakon raspada dva najveća jakuza klana. Sedeći za šalterom kao radnik u birou za nezaposlene, Ičiban Kasuga pomaže nekada raspojasanim krimosima i sličnim njuškama da stanu opet na noge u svetu kome više ništa ne znače. Ičibanova lična misija da rehabilituje nekadašnje kolege iz podzemlja samo je jedan od brojnih slojeva kojima igra uspeva da dodatno izgradi već sjajne junake, unoseći veliku dozu ljudskosti u likove od piksela i poligona. Uopšteno govoreći, ova igra ima mnogo topliju poruku i priča se jako oslanja na međuljudske odnose, težinu života u svetu gde se svako oseća kao otpadnik i neretko notama koje pogađaju u srce. Ovo apsolutno nismo očekivali od serijala koji je započeo kao čista ložana, sa pesničenjem, kul tetovažama i odlaskom na kuglanje u pauzi.

Dok vas početni sati uvode u dogodovštine i objašnjavaju temelje osvežene mehanike, istraživaćete, sada već poznate, četvrti velegrada. Međutim, u jednom trenutku se kompletna scena seli na Havaje i od tog trenutka pa do odjavne špice radnja ne pušta gas. Ičiban, tako, saznaje da je njegova majka Akane još živa i kreće put Amerike gde, naravno, upada u bezbroj naopakih situacija, od krađe pasoša do, jel’ te, povratka rodnome Japanu. Tu mu se putevi ukrštaju sa Kirijuom, koji u igri ima ulogu oslonca ozbiljnosti i malo veće drame u odnosu na otkačenost glavnog, kosmatog protagoniste. Vreme je davno pregazilo nekadašnjeg „Zmaja iz Dođime”, te je Kiriju osedeo i bori se protiv teške bolesti. Dobra stvar je što, čak i da ste pre par meseci propustili Like a Dragon: The Man Who Erased His Name, odnosno vezivnu priču koja spaja naslove Yakuza 6, Like a Dragon i najnoviju igru, nećete osećati da ne možete da pohvatate konce dešavanja. Naravno, značiće vam više da ste ispratili i tu desetosatnu avanturicu, ali podržavamo što se SEGA i RGG Studio nisu ponašali kao neki autori filmskih univerzuma (khm, Marvel), gde je propuštanje jedne, naizgled, nebitne serije dovodilo do „ma ko su bre ovi ljudi?” i previše zbunjenih lica.

S obzirom na to da ipak pričamo o jednoj Yakuza igri, čak i sa novim nazivom, to znači da je pred vama sijaset sporednih zanimacija, tabanja i najiščašenijeg humora s ove strane Tihog okeana. Počev od raznih kockarskih igara, preko pomenutih karaoka, koje su uvek lajtmotiv ovih igara, pa sve do izigravanja kurira i raznosača pice, prilika da zaradite dodatni keš i usput se izvaljate od smeha neće ponestati. Havaji, kao lokacija, dušu su dali za razne jurnjave, simulaciju surfovanja, kao i sakupljanje koječega kako bi se ućarilo još malo od te beskonačne love. Naravno, tu su i nezaobilazne SEGA buvare sa klasicima i nekim manje poznatim video-igrama, verno emuliranim i instant dostupnim za igranje. Sada postoje i donekle proceduralno generisane deonice, faktički dungeoni iz klasičnih RPG-a, ako vam ikad zafali keša ili samo poželite da nabijete još koji nivo iskustvenih poena.

Ludnica tu tek počinje. Autori su otišli korak dalje od mini-igara i sporednih avantura i pred vas stavili dve ogromne celine koje nimalo skromno pozajmljuju ideje iz Nintendovih klasika Pokemon i Animal Crossing. Prva je Sujimon liga u kojoj ćete se priključiti andergraund takmičenju (sve sa strimovima na dark webu) gde „morate sakupiti sve”. E, pa, ti „svi” su zapravo ljudi, fajteri na koje nalećete na ostrvu ili ih nasumično izvučete iz gachapon sistema koji, očigledno, parodira trendove u mobilnim igrama. A onda će vas u jednom trenutku igra transportovati na ostrvo Dondoko i zveknuće vas po sred čela novi obrt. Umesto karate poteza, svoje pesnice ćete morati da uposlite u sređivanju ostrva i čišćenju đubreta sve dok odmaralište ne dobije svoj stari sjaj. Ko želi, samo na ovom delu igre može lagano da skrcka osam do deset sati. Naravno, plejada urnebesnih likova ne prestaje ni ovde. Samo ćemo reći da je jedan od bitnih likova koje srećete Deni Treho, sasvim slučajno naoružan parom mačeta. Kompletan ugođaj je predivan i opičen na najbolji mogući način.

Kako ovaj nastavak prati dogodovštine najsimpatičnijeg smotanog ex-jakuze Ičibana Kasuge, borbeni sistem je ponovo rešen potezno. To je sada manji šok nego što je to bilo u prethodnoj igri, pogotovo sa nekoliko krucijalnih unapređenja kojima se dodalo dinamike, ali i taktičkog sloja celoj stvari. Kada dođe red na nekog od vaših likova da lema, možete ga pomerati u okviru predefinisane zone i tako postaviti u pogodniju poziciju. Recimo, ako protivnike pribijete uza zid, nanećete više štete. Isto važi i ako napad aktivirate na najbližem protivniku ili ako vam je pri ruci bicikl, kanta za otpatke ili bilo koji drugi deo okolnog inventara. Sjajno je što sada osećate da imate mnogo više kontrole nad borbama, dok je zadržan haotični osećaj uličnog makljanja iz ranijih nastavaka. Težina je isto bolje balansirana zbog ovoga, te većini igrača neće biti problem da igru privedu kraju na podrazumevanoj težini, niti ćete na većoj težini imati osećaj da vas igra vara. Čak nema ni ranijih naglih skokova težine i, sem par nezgodnijih boss protivnika, nema nekog naročitog zaglavljivanja, niti potrebe da se grinda do iznemoglosti. Poput prethodne igre, doživljaj borbi liči na Dragon Quest, igru Ičibanove mladosti, te obični ulični batinaši u njegovim očima izgledaju kao gusari ili ratnici naoružani buzdovanima. Pozivanjem pajtaša za supernapade aktiviraju se ludački zabavne scene i čitava dinamika borbi zbog ovih malih, ali bitnih izmena, deluje mnogo interesantnije i brže nego što standardno potezno igranje deluje na prvi pogled. Čak je moguće i preskočiti čitave borbe, odnosno jednim brzim potezom smaknuti čitavu bandu protivnika, ako igra detektuje da ste drastično jači od njih. Za naslov ovakvog kalibra i maratonskog trajanja, to je zaista sjajan dodatak.

Like a Dragon: Infinite Wealth je kulminacija svega što je serijal prošao kroz sve ove godine i potpisujemo da je magnum opus studija RGG. Spektakularan, neverovatno velik i sadržajno krcat naslov koji uspeva da pruži poznato iskustvo fanatičnoj publici, a da istovremeno bude pristupačan svakome ko se oduvek pitao oko čega je uopšte tu fascinacija. Iako na momente razvučena kao pita, ovo je igra koja će se sigurno naći u mnogim izborima za igru godine, a svakako jedan od najboljih naslova sa prefiksom Yakuza.