Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. mart 2024.

Postoje igre koje izgledaju vrhunski da sve pršti, koje imaju vrhunsku produkciju i reklamu, dobru priču i u koje su uloženi milioni dolara, ali nešto ne štima, pa prođu kao bosi po trnju, a uloženi dolari... PUF! Postoje i one igre koje imaju retro grafiku (liče na stvari starije od dvadesetak godina), budžet manji od prosečne domaće serije, izgledaju kljakavo, ali su, istovremeno, igrive kao užičko kolo. Graven koji je napravio Slipgate Ironworks je upravo tako nešto.

Ovo je istraživački FPS sa zagonetkama, koji se odvija u mračnom srednjovekovnom magijskom svetu, poharanom nekom vrstom kuge i mračnih sila. Igru igrate kao prognani sveštenik koji mora da se iskupi tako što će da potamani sve živo i neživo (ali mrdajuće), što magijama, što klasičnim oružjem. Graven nema ništa specijalno što već nismo videli ko zna koliko puta do sada, niti radi nešto posebno i drugačije od ostalih bumer šutera, ali je tako fantastično igriv. I to se traži.

Igra počinje vožnjom u čamcu, kroz močvaru koja neodoljivo podseća na uvodne sekvence originalnog Half Lajfa i vožnju vozom kroz podzemne komplekse Blek Mese. Splavar vas uvodi u svet, dok na obali posmatrate rastrgnuta tela i čudna stvorenja sa kojima ćete kasnije i vojevati. Možda se između autorke teksta i Gravena ljubav na prvi pogled razvila baš zbog Half Life flešbekova iz 2001. Osim uvoda, Graven sa HL deli i grafiku. Dakle, igra izgleda kao od pre dvadesetak i nešto godina. Čak i da niste ljubitelj retro grafike (ili vam je ona „dilbrejker”), u ovoj igri ne samo da ne smeta, nego jako lepo funkcioniše.

Po iskrcavanju na dok, igru počinjete sa štapom koji je ponovo neki ekvivalent pajseru iz HL, ali ubrzo u gradu i tamnicama kroz koje prolazite, nalazite knjigu magija, pa možete da bacate vatru i neku vrstu struje. Reference na HL (i tu završavamo sa slavnim klasikom) nisu slučajne, jer autori igre ponosno ističu da je likove u Gravenu radio Čak Džons, a koji je to isto radio u HL i Duke Nukem 3D, tako da igra definitivno nije repa bez korena. Manu za vatru i struju dopunjavate runama na koje nailazite dok besomučno mlatite i razbijate buriće, ćupove i kutije. Magija se, takođe, koristi, osim za savladavanje neprijatelja, i za rešavanje zagonetki i otključavanje vrata za dalji napredak u igri.

Što se tiče grafike, igra, kao što smo rekli, izgleda kao da je stigla iz prošlosti, kada su muškarci bili muškarci, žene - žene, a igre igrive i zabavne. Jedan od problema Gravena je što, iako izgleda kako izgleda, povremeno se javljaju padovi frejrejta, pa igra krene da štuca kao da je Kalisto Protokol. To se i nama dešavalo, a razlog je verovatno u tome što je potrebno još rada na igri i što deluje da je nekako lansirana na brzinu. Ta štucanja i poneki bag (na koje, lično, nismo naišli) verovatno su glavni razlog zašto igra trenutno ubira ne tako dobre kritike.

Zvučni dizajn je solidan i radi pos’o. Priznajemo da smo se često „ježili” kada bismo čuli mumlanje zombifikovanih meštana, a tenzija se podiže pred susrete sa bossovima. Drugi problem je u dizajnu nivoa, koji, iako je lineran, dovodi do besomučnog lutanja dok tražite ručicu da otključate vrata ili tražite vrata za spaljivanje. Treći problem je česta besmislenost magije u sukobljavanju sa protivnicima, jer su nekako preotporni. Spaljivanje i elektrifikacija nisu ni približno delotvorni kao štap u glavu ili hedšot samostrelom.

Jedan od hajlajta igre koji autori ističu jeste mogućnost kooperativnog online igranja sa maksimalno osam prijatelja i verujemo da to može da bude zabavno, ali serveri su trenutno praznjikavi i, nažalost, mislimo da će tako i ostati.

I pored navedenih negativnih stvari, smatramo da je Graven igra koja ima potencijala zbog svoje vrhunske igrivosti. Cena na Steamu od 25 evra ne ide u prilog omasovljenju, pa preporučujemo da možda sačekate da autori isprave navedene probleme i spuste cenu za otprilike trećinu. Tada bismo rekli da igra pruža odličan „bang for the buck”, jer nudi sasvim pristojnu single-player zabavu.