Ivan JAKIĆ

8. februar 2024.

Par satelita koji čine Voyager 1 i Voyager 2, su najduže operativni objekti poslati u kosmos. Svemirska agencija National Aeronautics and Space Administration (NASA), lansirala je par sondi 1977. godine, a danas je parnjak sa oznakom jedan prestao da šalje telemetriju neophodnu za njegovo upravljanje i pozicioniranje.  

Flight Data System (FDS) je sklop komponenti koje predstavljaju „mozak” letelice. Ugrađeni računar koristi staru, primitivnu i nepredvidivu memoriju, koja je, nakon 45 godina, počela da „gubi snagu”. Nakon toliko godina rada, rustični ekvivalent savremene memorije (RAM), je ostavio impozantan utisak, ali će verovatno biti delić zaslužan za penzionisanje legende. Naučnici se nadmeću u pokušajima da poprave posrnuli deo relikvije. Ukoliko ishod bude pozitivan, sonde će, bez obzira na supeh, vremenom da propadaju i gube upotrebnu svrhu. Razlog su nuklearne baterije koje, dan po dan, iscrpljuju svoje kapacitete, zahtevajući gašenje instrumenata u letelicama kako bi sačuvale operativni status. 

Voyager program je važan deo ljudske istorije, vezivno tkivo istraživanja univerzuma, ali kao i svemu ljudskom, kraj je neizbežan. „Masa” epiloga je je još gušća i teža, jer smo izgubili kontakt sa objektom koji je hrabro, od planete Zemlje, prevalio najduži put kroz nepoznato, postavši najdalja ljudska nada u otkrivanju tajni svemira.  

Voyager tim koristi dostupnu tehnologiju kako bi pokušali da sačuvaju satelit, uprkos ograničenim izgledima za uspeh. Greška u memoriji je blokirala pristup centralnim komandama, a tim nije u mogućnosti da dijagnostikuje uzrok memorijskog problema, sa Zemlje. Razmatra se slanje „manevarskih” komandi sličnih onim od pre 40 godina, kada je ovaj putnik prolazio pored Jupitera i Saturna. Postupak možda otkrije uzrok, ali je trijumf daleko koliko i sâm Voyager 1 od nas.