Danilo LUKINOVIĆ

1. mart 2024.

Većina korisnika personalnih računara najčešće nije svesna ni stvarnih mogućnosti ni potencijalnih problema koje kompjuteri nose sa sobom. Srećom, tu ste vi, kao ponosni vlasnik radnje za otklanjanje računarskih kvarova. To je, ipak, samo okvirna premisa, dok je suština trošenje zarađenog novca na „vannastavne” aktivnosti, kao što su borbe robota, iznajmljivanje kibernetičkih kompanjona i odlazak u drugu dimenziju (drogiranje).

Kao da je serijal Postal bio inspiracija autorima ove igre: i za atmosferu i za vizuelnu komponentu i za nekorektno (politički i sve drugo) delanje protagoniste i NPC-a. Problem je u tome što originalni Postal (koji danas može da se nađe „za dž”) predstavlja interesantan prikaz psihologije pojedinca i društva u prethodnih nekoliko decenija. Sa druge strane, smisao za humor ekipe iz studija Cheeesecake Dev podseća na kometu koja za njihovih života nije proletela nebom. Jasno je da engleski nije maternji jezik ljudi koji stoje iza ove igre, ali su im „fore” prizemne, dečje i bukvalno glupe, što se prenosi i na interakciju sa okolinom. Očigledno je da su autori odrastali tokom devedesetih godina prošlog veka, jer igra obiluje takvim referencama, a i sami računari i njihovi problemi oslikavaju taj period. U koliziji sa tim je upotreba tableta kao upravljačkog interfejsa, dostave hardvera dronom i fizičkoj manifestaciji veštačke inteligencije, što je pre čista fantastika, nego neki umereni futurizam.

Igra vas ostavlja mutavog i kljastog u kiselim kanalima propale metropole koja voli kriminal i beskućnike. Snalaženje i interakcija su zaguljeni. Kretanje izaziva vrtoglavicu, jer deluje kao da poskakujete po vazduhu tik iznad površine. Potrebne su vam dve ili tri radnje za svaku sitnicu, što možda jeste u skladu sa simulatorima čiji je cilj da vas nateraju da ponavljate određene radnje, ali kada je implementacija trapava i usiljena, onda smara.

Pomenuti tablet omogućava vam snalaženje u prostoru, sadrži savete, programe, krekove, kao i online prodavnicu hardvera. Sve što vam je potrebno... osim sata koji bi vas obaveštavao o protoku vremena, a to je bitno, jer igra ima elemente simulacije preživljavanja. Vaš servis deluje kao neki crack house i iako je prostrano, nema mesta za neku fotelju ili trosed gde biste mogli da odmorite, već za spavanje morate da platite krevet u obližnjem hostelu. Nakon opravki nekoliko kant... pardon, kompjutera koje su vam doneli svakojaki propaliteti iz vašeg opasnog kraja - onesvestićete se od umora. Iako je svet igre skučen, retko kada ćete uspeti da stignete na počinak na vreme, već ćete se prosuti na ulici od umora i zatim „osvanuti” na potpuno drugoj lokaciji, (nadamo se samo) opljačkani. Takođe, jedini način da sačuvate progres jeste da obavite posao i/ili odspavate. Igra se samo nastavlja bez učitavanja pozicije. Ako niste zadovoljni napretkom ili ostanete bez novca i mogućnosti da obavite posao, moraćete da počnete ispočetka, što, ponovo, smara.

Popravka računara liči na stvarnost. Sekvencom uključivanja i provere niza detalja (svaki hardverski problem ima donekle realnu manifestaciju), relativno lako ćete utvrditi potrebno rešenje. Sledi intervencija i/ili nabavka hardvera i softvera o sopstvenom trošku. Nakon uspešno završene popravke, optimizacije, instalacije i eventualnog overkloka (koji ume da bude naročito iritantan), ostavljate konfu na mesto za liferovanje i ajd’ Jovo nanovo. Komplikovaniji problemi rešavaju se u više koraka, a kada se oparite, moći ćete da zaposlite ispomoć. Epilog je sitna zarada i manje-više nebitna reputacija. Mnogima je zanimljiva mogućnost prčkanja po ličnim fajlovima mušterija, uključujući i bankovne informacije, kao i opcija da zarazite virusom računar nekoga ko vam se ne dopada, mada su svi jednako odbojni.

Ako vam je do istresanja frustracija u ironičnom i mračnom okruženju, svaki stari GTA naslov je bolji, sadržajniji i prosto zabavniji. Ako biste, pak, da glumite servisera, PC Building Simulator predstavlja daleko bolje i zanimljivije rešenje.