Svet kompjutera

4. april 2024.

Krupne istorijske odluke koje za posledicu imaju radikalni otklon od pređašnjeg stanja stvari nikad nisu donošene zato što je vladajućoj klasi bilo dosadno, te je poželela malo uzbuđenja. Ne, motor promena oduvek se palio na kurblu interne ili eksterne sile, dinamičkog trenja koje je pretilo da neodrživi status kvo usmeri u haotičnom smeru sa nepredvidljivim posledicama.

Slučaj Japana, koji je iz srednjeg veka izašao nekoliko stotina godina kasnije u odnosu na zapadnu civilizaciju, najbolji je primer nasilnog podmazivanja zaparloženog točka istorije. Nakon finala dugotrajnog i krvavog Sengoku perioda, internog feudalnog sukoba koga ne možemo zvati građanskim ratom jer na tim dalekim obalama nisu znali za starogrčki koncept „građanina”, klan Tokugava zaseo je na Šogunski presto i na njemu sedeo zakucan bezmalo tri stotine godina. Tokom nekoliko tihih stoleća, Japan je bio praktično izolovan od ostatka sveta; strani trgovci i misionari su bili proterani, a zemlja se učaurila i oslonila na koncept apsolutne samodovoljnosti.

Amerika, Holandija i Ujedinjeno kraljevstvo, velesile koje su zarađivale današnje trilione trgovinom sa Kinom i drugim zemljama dalekog istoka, tražile su način da otključaju katanac na vratnicama zemlje izlazećeg sunca i uzmu i njihov deo komercijalnog kolača. U jednom trenutku, zamoreni diplomatijom, Amerikanci su uradili tipično američku stvar – ukotvili su flotu ratnih brodova u luci Jokohama i Tokugava šogunatu zazveckali jakim argumentima, brodskim topovima velikog kalibra. Otvorite vašu zemlju za trgovinu, predložio je komodor Vilijem Peri, ili ćemo je mi otvoriti upotrebom grube sile. Šogunat je načelno pristao na reviziju viševekovne izolacije, ali nisu svi bili zadovoljni tom odlukom. Sukob ograničenog intenziteta brzo je eskalirao u intra-Japanski mini rat između šogunata i izolacionista, koji se završio dolaskom na presto imperatora Meiđija i otvaranjem Japana prema spoljnom svetu, što je dovelo do najvećih promena u njegovoj istoriji.

Kako bi istorija te zemlje izgledala da su u tom sukobu prevladali izolacionisti? Ovaj period japanske istorije nije previše puta obrađivan u mainstream delima i medijima na zapadu. Najpoznatiji film na tu temu je, svakako, poslednji samuraj sa Tomom Kruzom iz 2003. godine, ali osim njega, teško je setiti se nečeg drugog. Igra Rise of the Ronin, koju potpisuje studio Team NINJA a publikuje Sony Interactive Entertainment, pokušava da odgovori na to pitanje. U pitanju je sandbox akciona igra koja igraču, pored slobode da ide gde hoće i radi šta želi, daje i mogućnost da tokom kampanje usmeri tok virtuelne istorije Japana.

Rise of the Ronin stavlja vas u ulogu mladog Ronina, samuraja bez gospodara, čije zabačeno selo su uništile trupe lojalne šogunatu. Malca i njegovog rođaka (ili rođaku, polove sami birate u startu) pod svoje je uzela organizacija „Veiled edge”, ubice iz senke koje vode gerilski rat protiv šoguna koga smatraju izdajnikom japanske tradicije. Nakon neuspelog atentata na komodora Perija, asasinski duo biva razdvojen, a jedan pada u zarobljeništvo da bi drugi mogao da pobegne. Tu počinje dugačka epopeja koja ima i pseudo-istorijski i lični karakter.

Iako startujete kao kontra-šogunaški revolucionar, tokom igre dobićete priliku da sagledate stvari i iz perspektive druge strane. Upoznaćete mnoge likove, od kojih su neki istorijske ličnosti, a sa nekolicinom možete postati i prijatelj. Sami ćete se odlučiti za stranu u previranju između suprotstavljenih struja i time usmeriti tok igre ka jednom od dva moguća ishodišta. Nekad će umesto ideologije preovladati individualna simpatija – biće igrača koji će se priključiti kontra-šogunašima samo zbog jedne seksi gejše, ili zbog avanturiste-šalabajzera koji daju bonuse na određeno oružje. Ta „ljudska mehanika” u igri jedan je od njenih najuspelijih momenata, jer vam osim istorijski-autentičnog (ili alt-istorijskog) narativa, nudi i zanimljive konsekvence na polju gejmpleja. Saveznike možete da vodite u misije, gde vam itekako mogu biti od koristi, a prijateljstvo je često osnova za otključavanje njihovih jedinstvenih borbenih stilova.

Borba je nešto na čemu je Team NINJA izgradio reputaciju gejming studija koji nema premca u translaciji borilačkih veština sa hladnim oružjem u interaktivnu formu igre. Rise of the Ronin daje vam priliku da protivnike, bilo da su to strane trupe ili japanski nacionalisti, kosite kao zrelu raž vitlajući katanama, sabljama, kopljima, naginatom ili drugim autentičnim sečivima. S obzirom da se igra dešava sredinom 19. veka, na raspolaganju su vam i puške i revolveri, ali ako imate averzija prema barutu i balistici, u borbu možete nositi šurikene ili dugi luk i strele. Borba u igri zasnovana je na kombo sistemima i tajmingu u pariranju protivničkih udaraca, od kojih i zavisi vaša efikasnost u kontra-napadima. Sistem je lak za učenje i dozvoljava beskrajnu kombinatoriku, tako da će podjednako biti interesantan početnicima i hard-core igračima. Tu je i promenljivi nivo težine, koji eliminiše barijeru za inicijalno „ušemljivanje” u igru o koju bi manje iskusni igrači mogli da se sapletu.

Rise of the Ronin je igra koju ćete gustirati više desetina sati, podjednako uživajući u narativu i slobodi da istražujete prostrani svet igre i bavite se manje ozbiljnim stvarima. Možete da se kockate, jurite bandite, tražite izolovane hramove i ispravljate razne krive drine širom zemlje izlazećeg sunca. Sve vreme ćete uživati u raskošnoj grafici koja u potpunosti iskorišćava snagu PlayStationa 5, za koji je ekskluzivno dostupna.

GALERIJA