Marko Vasiljević

21. septembar 2021.

Još jedna godina, još jedan CoD, a ove sezone na repertoaru je (ponovo) WW2 i sve što taj period nosi. Do 5. novembra ima još vremena da se sve izbrusi i ispolira ali smo iskoristili open beta vikend da opipamo puls onoga što je najvažnije za jedan CoD – multyplayer.

Posle neurotičnog Warzonea i nešto tradicionalnijih Modern Warfare i Cold War naslova, vraćanje u prošlost delovalo je kao potencijalno problematična ideja. Kako ponuditi nešto dovoljno interesantno ljudima naviknutim da menjaju loadoute na svakih par nedelja i da grozničavo češljaju JGOD-ov YT kanal ne bi li našli idealan komplet attachmenta za pušku koja je u datom trenutku potencijalno najefikasnija. Međutim, sada je jasno da nema bojazni. Vanguard će biti direktan naslednik prethodna dva naslova u svakom smislu.

„Motor“ koji ga pogoni je već viđen u MW-u i WZ-u (ne i Black OpsCW). To znači da će vam osećaj pod prstima biti „na prvu“ poznat i prijatan ukoliko ste investirali sate u prethodnike. Svi refleksi brušeni u prethodnih par godina ovde rade od starta. U smislu grafičkog prikaza, dakle, nema previše iznenađenja, što ne znači da mu bilo šta preterano fali, naprotiv. S druge strane, zvuk je... pa najblaže rečeno – očajan. Osim što su koraci sada veoma, veoma tihi, sve što dolazi do vašeg uha naviknutog na perfekciju zvuči tupo i zagušeno. Posle par sati igranja moguće je da prihvatite ovo ali je šokantno koliko je promašeno u ovom trenutku. Problem nije samo u generalno lošem miksu, postoje i situacije kada se zvuk ponaša potpuno nepredvidljivo. Ipak, ovo je beta, bete tome i služe a developeri su prihvatili kritike i već dali obećanje da rade na tome.

Osim tunjavog zvuka, zasmetala je i još jedna potencijalno problematična stavka. Vidljivost. Mape koje su trenutno dostupne su odlično dizajnirane i lepe su, ali kao da se neko malo zaigrao sa stavkom „specijalni efekti“. Jednostavno, u nekim trenucima postaje ekstremno teško videti protivnike usled izmaglica i sličnih atmosferskih elemenata. Ovo prilično pogađa Red Star mapu koja je pod snežnim pokrivačem. Mada ni Gavutu ostrvska mapa nije pošteđena problema jer je neko smislio da sunčevi zraci treba da vam povade oči i valjda skuvaju čorbicu od istih. Njihanje palmi je donekle uteha i sveukupni utisak je generalno pozitivan. Kad smo već kod mapa pomenućemo i Eagle’s Nest, nacističku vilu u planinama kao i potencijalno najlepšu Hotel Royal smeštenu u Pariz pod okriljem noći te igra senki ovde najviše dolazi do izražaja.

Ono što je prijatno osveženje su elementi mape koji se konačno mogu uništiti. Ne, nije kao Battlefield ali je skroz ok dodatak i nije baš ni samo kozmetičke prirode. Ogradice, vrata, roletne i pregrade drvenog porekla se mogu uništiti pucanjem, mele udaranjem ili jednostanim sprintom kroz iste. Osim toga tu su još i staklene površine koje se ponašaju baš onako kako očekujete. Sve ovo možete koristiti u smislu da pravite nove prolaze ili jednostavno otvarate line of sight ka ostalim delovima mape. Sem toga, postoje i delovi mape koji su od tvrdih materijala ali se mogu uništiti donekle. Na primer, noseći stub koji može da se de-malteriše do armiranog betona. Ovo već nema nikakvu svrhu sem da izgleda lepo i da se vidi da mapa trpi kakve-takve ožiljke nakon vašeg iživljavanja. Iskreno, jedva čekamo da li će išta od ovoga i na koji način se preliti u Warzone.

Po pitanju oružja, nismo imali prilike da izlevelujemo sva ali jesmo otključali STG-44 i MG42 do 30. lvl (u beti ne može dalje) i ostali smo pomalo zatečeni količinom dodataka i modifikatora koje možete nameštati “u sitna crevca”. Deluje pomalo komplikovano ispratiti efekte svakog pojedinačnog elementa koji ste menjali, što nam deluje da će u praksi dovesti do toga da najviše igrača “prepisuje” bez mnogo razmišljanja. Osim različitih cevi, stockova, nišana, i ostalog do sada viđenog, imamo mogućnost da biramo i različitu municiju i dva perka. Ukupno 10 modifikatora. Duplo više nego u WZ-u.

Sve u Vanguardu deluje jako poznato. Iako je sasvim druga epoha, jurišne puške se ponašaju veoma slično, ako ne identično, arsenalu iz prethodnih (modernih) naslova. To važi i za ostale klase oružja sem, čini nam se, snajpera. Oni deluju dosta sporiji, ali nismo stigli da otključamo, recimo, KAR98 i izlevelujemo ga, tako da verovatno i to postaje opet bliže onome na šta smo navikli. Ostalo u ponudi je sve već viđeno, od bojevih i tactical dodataka pa i do field upgradea i killstreaka i tu nema iznenađenja.

Da ne bude sve baš isto, pored standardnih modova, sada imamo i takozvani Champion Hill. Koncept deluje pomalo konfuzno u startu ali posle prve odigrane partije postaje daleko logičniji. Suštinski, u pitanju je takmičarski format gde se sukobljavaju timovi u više rundi. Između njih postoji mogućnost trošenja novca (koji sakupite tokom rundi) na dodatke, unapređivanje oružja ili kupovinu života. Prilikom svake runde random se sparuju suparničke ekipe i igra se onoliko rundi koliko je potrebno dok ne ostane samo jedna pobednička. Da bi se eliminisala protivnička ekipa potrebno je da ostane na nula life poena (svaki respawn troši 1 poen) i da se eliminiše poslednji preživeli član tima. Interesantna novina koja verovatno treba da privuče esport nastrojene igrače i da se proba neki ufur na tu scenu. Iskreno, teška posla, ali ko zna.

Ukratko, Vanguard je punokrvni CoD i produžetak koncepta koji se pokazao uspešnim proteklih par godina. Nove mape, nove (stare) puške, i sve što ide uz to. Sasvim dovoljno da se i ove godine sačuva igračka baza i uzmu joj se novci. Ono što je još uvek neizvesno je kako će se čitav Vanguard uklopiti u Warzone. Koliko god da je Activision Blizzardu bitno da proda još jedan naslov, sigurno im je još bitnije da nastave da cede armiju navučenu na Verdansk i stotine skinova i džidža bidža za koje su date ozbiljne pare. Hajd’, nekako će i preboleti novu mapu, ali šta sa svim onim grindom za puške i attachmente? Ili će neko morati da balansira oružja iz dva veoma različita vojna perioda ili će se jednostavno napraviti presek i izbaciti sve što nije WW2. Verujemo da će biti ovo prvo i da je to upravo i razlog što dok igramo Vanguard zapravo imamo utisak da igramo reskinovan MW. Što znači recite zbogom trunkama nade da će ovo biti istorijski „tačan“ naslov. Ovo je brzi, arkadni, i nekim čudom i dalje zabavan Call of Duty. Dakle, preporuka.