D. PETROVIĆ

1. februar 2024.

Svetlo je, kao što znamo, nama vidljiv deo spektra elektromagnetnog zračenja. Neki delovi svetla za naše oči bukvalno ne postoje, kao što su infracrveno i ultraljubičasto, ali to ne znači da drugi stanovnici naše planete ne mogu da ih vide. Boje su, pak, svetlo u različitom rasponu talasnih dužina. Kada zrak svetla padne na neku površinu, u zavisnosti od talasne dužine odbijenog svetla - razlikujemo boje. Ukoliko materijal ne odbija svetlost, već je apsorbuje, tada kažemo da „vidimo” crnu boju. Ukoliko je potpuno odsustvo svetla, sve površine će nam biti crne. Ovde treba praviti razliku između površina koje emituju svetlo i onih koje ga odbijaju. I u mrklom mraku crvena lampica će sijati crveno. Postoji čitava nauka o svetlosti i bojama, a zalaženje dublje u svetlost prevazilazi svrhu ove rubrike, ali i časopisa uopšte.

I silicijum može da „vidi” svetlo, razlikuje boje, a sve to možda i bolje od nas. Dobro, silicijum sam po sebi ne može, ali tu su razni senzori osetljivi na različite vrste svetlosti, kao i njegovog prelamanja. Senzori su sposobni da mere jačinu i prave razliku u kompletnom spektru elektromagnetnog zračenja, od kojih dobar deo nije ni vidljiv ljudskom oku. Takođe, mogu da razlikuju boje i još mnogo toga.

BH1745NUC je 16-bitni senzor, sposoban da razlikuje crvenu, zelenu i plavu boju, te da ih konvertuje u digitalne vrednosti. Dolazi nam iz kompanije Rohm Semiconductor, a odlikuje ga visoka osetljivost, širok dinamički raspon (0,005 - 40000 luksa), kao i odličan IR filter. Sam senzor je malih dimenzija, mali je potrošač i odličan je izbor za ugradnju u mobilne uređaje i slično, gde će upravljati pozadinskim osvetljenjem ili sakupljati informacije o boji. Problem može da predstavlja napajanje od 1,8 volti, što se lako previdi, te je potrebno povesti računa prilikom osmišljavanja projekta. Sa mikrokontrolerom se povezuje putem I2C interfejsa.

Sam senzor dolazi u malom kućištu sa opcijom odabira jedne od dve I2C adrese. Vredan pomena je i prekidački izvod (interrupt), koji može da se programira da, shodno projektu, obaveštava MCU o jednom od kanala (red, green, blue, clear). Mi smo senzor nabavili u formi razvojne pločice (modul) koja dolazi sa naponskim regulatorom, I2C izvodima, INT, ali i ADD (address) izvodom. Adresna linija je već povezana putem otpornika na GND, što joj daje adresu 0x38.

Koliko smo uspeli da vidimo, postoje dve biblioteke za Arduino IDE, a nama se dobro pokazala ova: GitHub: Arduino_Library_Ambient_Light_Color_Sensor. Biblioteka omogućava podešavanje ADC pojačanja, učestalost prikupljanja uzoraka i drugo. Rezultat će biti analogna vrednost po svakom kanalu u 16-bitnoj rezoluciji, a shodno boji izloženog predmeta. Daljim kalkulacijama tri osnovna kanala može da se utvrdi ogroman broj boja. Ako želite, možete da probate i biblioteku sa www.14core.com, mada je siromašnija opcijama.