Nikola STOJIĆ

1. februar 2024.

O tome da stvari ne treba držati na jednom mestu, to jest, oslanjati se na jednu opciju, najbolje govori čuvena engleska izreka „Don’t put all your eggs in one basket”. Uvek je potrebno imati alternativu, jer uzdati se samo u jednu opciju može da se obije o glavu. Poučeni krizom 90-ih i propašću bankarskog sistema, kod našeg naroda se stvorila navika da deo novca drži kako u banci, tako i u slamarici. U slučaju nepredviđenih okolnosti, barem će jedno biti sačuvano. Slična analogija može se primeniti i na oslanjanje na skladištenje podataka u oblaku i servisnog softvera, odnosno kreiranja lokalnih kopija i korišćenja klasičnog softvera. Kako bi se postigao optimum korisnosti, potrebno je kombinovati oba modela u praksi. Koncept softvera vremenom se pomerao od gotovog proizvoda koji se jednom plaća, nezavisnog od interneta, ka softveru kao servisu sa mesečnom pretplatom, koji se konstantno razvija u cilju većeg profita (popularni SaaS model - Sofware as a Service). Odluka da se određene stvari vežu za internet, tj. cloud, negde je stvar držanja koraka sa vremenom, a negde želje za profitom, ali je u oba slučaja potrebno ogromno ulaganje u bezbednost i stabilnost usluge. Iako je internet danas široko rasprostranjen, jedno od ključnih pitanja je koliko je opravdano osloniti se samo na cloud i internet generalno u odnosu na lokalno skladištenje i korišćenje lokalnog softvera.

Razvoj oblaka i njegovo značajnije širenje, počelo je negde pre oko deset godina. Sa većom dostupnošću brzog interneta, (a posebno brzine uploada) i uporedo sa razvojem cloud infrastrukture, dolazi do pojave prvih većih cloud provajdera, poput AWS, GCP i servisnog orijentisanog softvera. Većina aplikacija je do tada funkcionisala offline, oslanjajući se na internet za preuzimanje ažuriranja, a skladištenje fajlova obavljalo se na hard-diskovima i drugim medijumima, kao što su CD i DVD. Mogućnost sinhronizacije fajlova između više mašina predstavljala je ključni korak u razvoju oblaka i servisnog softvera. Pojava Dropboxa i Google Synca ljudima je predstavila kako korišćenje cloud servisa za prenos podataka i skladištenje informacija može olakšati svakodnevni rad. Bilo da je reč o instalaciji Google Chromea na novom sistemu ili sinhronizaciji fajlova iz kancelarije ili drugog računara ili, pak, korišćenje password managera sa sinhronizacijom, ušteda vremena je ogromna. Međutim, svaki sistem je podložan napadu, pri čemu je posebno potrebno obratiti pažnju kod čuvanja osetljivih podataka. S obzirom na njihovu integrisanost sa brojnim stvarima, cloud sistemi i online platforme su česta meta napada. Napadi se dele u dve kategorije; onemogućavanje usluge i kompromitovanje podataka. Kod onemogućavanja usluge, putem DDoS napada, napadač opterećuje mrežni protok internet saobraćaja, čineći platformu/sajt, nedostupnim, odnosno usporenim. Kada je reč o napadima u kojima se kompromituju podaci, napadač dolazi do pristupa sistemu putem socijalnog inženjeringa i phishinga, a zatim putem ransomwarea zaključava fajlove sa važnim podacima, kako bi se od žrtve iznudio novac. Jedan od najsvežijih primera za ovakav tip napada je napad na EPS, čije posledice još nisu otklonjene. Pravo pitanje kod takvih napada jeste da li ćete pretrpeti neku štetu i osetiti njegove posledice ili će on proći zapažen samo od strane internog tima kompanije i kao vest na nekom portalu. U slučaju LastPass, popularnog online password managera, koji je do sada više puta bio hakovan, što je dovelo do curenja baza lozinki i egzodusa korisnika. Baze lozinki korisnika su dovoljne da napadaču obezbede ogromnu korist u odnosu na sam napad, imajući u vidu da su mnoge lozinke povezane sa nalozima bankovnih računa, online prodavnica i mnogih drugih servisa. Kada je reč o osetljivim podacima, kao što su lozinke, jedna od pouzdanijih varijanti je posedovanje lokalne baze, a što je moguće kod lokalnih password managera, poput KeePass, LessPass, Buttercup, AuthPass, LibrePass i mnogi drugi. Za one koji žele više, moguće je pokrenuti i držati svoj password server koji će skladištiti sve lozinke, kao što je Bitwarden ili Passbolt.

Kada je reč o servisnom softveru, njegovo funkcionisanje je uslovljeno postojanjem kompanije koja stoji iza tog softvera. Nedavno je kompanija Invision najavila da će do kraja 2024. prestati sa radom, s obzirom na to da nisu uspeli da učine svoj proizvod kompetitivnim na tržištu. Za one koji se bave grafičkim dizajnom, pre pojave Figme, Invision App je bio neizostavan alat za kreiranje grafičkih prototipa aplikacija i sajtova. No, usled nemogućnosti da održe korak sa konkurencijom i sa prodajom ključnog proizvoda, kompanija je prinuđena na ovaj potez. Oni koji koriste ovaj servis, uskoro će morati da nađu alternativu u Figmi ili nekom drugom softveru do kraja godine, pre nego što se zauvek ugase serveri. Često su ostavljeni rokovi za tranziciju i prenos podataka mnogo kraći, što predstavlja poseban problem kada je reč o profesionalnom softveru. Pored toga, tu je i pitanje brzine i dostupnosti usluge, s obzirom na lokaciju korisnika i samog servera. U enterprise sektoru, gde postoji opcija da se određeni servisi hostuju na sopstvenim serverima, neke od ovih boljki se donekle rešavaju, naravno, ukoliko ste pre toga izdvojili omanji kovčeg sa zlatom i potpisali SLA - Service License Agreement. Kod klasičnog softvera, ukoliko kompanija u međuvremenu propadne, to ne znači da nećete moći da ga koristite narednih 10 godina. Istine radi, nećete imati nadogradnje i nove funkcije, ali ako vam nešto obavlja posao, važi čuvena izreka „if it ain’t broke, don’t fix it”.

Mnogi cloud servisi mogu nestati preko noći ili promeniti uslove poslovanja. Kada je reč o file hostingu, nekada čuvena imena, kao što su RapidShare, Megaupload, ZippyShare sada više ne postoje. Obični korisnici koji skladište back up svojih fajlova, često se nađu u međuvatri u borbi između pirata i boraca protiv piraterije. O nepouzdanosti clouda, čak i kada nema tehničkih problema, najbolje govori skorašnji slučaj gde je Google banovao naloge svojih korisnika koji su koristili Google Drive sa Google Photos. Naime, ogroman broj korisnika je skladištio slike svoje dece sa mora, a što je sistem flagovao kao neprimereni, eksplicitni sadržaj, odnosno iskorišćavanje dece. Bez obzira na apele koje su korisnici uputili Googleu, nijedan od naloga nije vraćen. Za one koji su nalog koristili i kao poslovni e-mail, preko noći su ostali bez poslovne komunikacije i mnogobrojnih prepiski. U slučaju da nisu koristili neki e-mail klijent, kao što je Thunderbird ili bilo koji drugi koji može da čuva mejlove i priloge lokalno, ti mejlovi su zauvek izgubljeni. Kada je reč o skladištenju fajlova, ne bi bilo loše razmisliti o kupovini dodatnih hard-diskova, odnosno eksternih hard-diskova, kao dodatni vid osiguranja. Ukoliko želite da odete korak dalje i da mirno spavate, možete podići i čitav server; a sve u cilju kako bi imali kopiju bitnih fajlova, kako u oblaku, tako i u lokalu.

Što se tiče infrastrukturnih sistema, kao što su struja, voda, nuklearne elektrane, izolacija od interneta, oslanjanje na lokalni atestirani softver se podrazumeva. Računari se povezuju u intranet mrežu, nalozi se ograničavaju u pogledu pristupa infrastrukturi, a sav softver se pokreće lokalno, zajedno sa nadzorom saobraćaja. U mnogim zemljama je softver u infrastrukturnim preduzećima, praktično, praistorijski i gde je bezbednost same infrastrukture prisutna zbog zastarelosti softvera i jezika u kome je pisan. Ne treba zaboraviti da se neki sistemi i dalje oslanjaju na Windows XP i floppy diskove. Ovakvi slučajevi zahtevaju definisanje posebne politike nadogradnje i bezbednosti sistema, kako bi se našlo pravo rešenje u pogledu modernizacije i funkcionalnosti. Predugo čekanje može dovesti do astronomskih troškova u modernizaciji sistema i softvera, pogotovo ako je preskočeno nekoliko generacija tehnološkog razvoja.

U gamingu, oslanjanje na internet i na cloud je mač sa dve oštrice. Ukoliko imate Steam, dovoljno je da bilo koju igru sa vašeg naloga preuzmete i instalirate. Štaviše, ukoliko imate već preuzetu kopiju igre ne morate ni da je ponovo instalirate, već je dovoljno da usmerite Steam ka fajlovima igre, pa će ona biti funkcionalna. Sinhronizovanje sačuvanih pozicija je zahvaljujući Steamu prisutno u skoro svim igrama, a što u znatnoj meri smanjuje problem sa gubitkom progresa. Denuvo, sa druge strane, kao DRM mehanizam, u zavisnosti od igre, traži prisustvo interneta kako bi se igre uopšte mogle pokrenuti. Igre koje koriste Denuvo kontaktiraju treće servere i nakon što dobiju povratnu poruku o licenci, mogu se pokrenuti. Opcija za LAN servere skoro da i ne postoji u modernim igrama, oslanjajući se na Steam ili na sopstvene servere za multiplayer. Međutim, kada se podrška ukine i serveri za multilplayer i autentifikaciju vlasništva ugase, igre su, praktično, mrtve, s obzirom na to da ih je nemoguće pokrenuti ukoliko igra ne može da kontaktira Denuvo server ili neki drugi DRM. Na ovaj način, onemogućava se prezervacija igara, a jedini načini da se ovo popravi je da developer izda patch kojim uklanja zaštitu, a što će biti redak slučaj kod mnogih igara.

Integrisanost clouda i interneta vidljiva je u različitim oblastima i oblicima, a što ima, kako svoje dobre, tako i loše strane. Činjenica je da korišćenje Office365 nezavisno od sistema, ili Google Docs za editovanje dokumenata, omogućavaju veći stepen saradnje između članova tima i lakšu dostupnost fajlovima. Postavljanje i razvoj sajtova sa pojavom cloud servisa, poput AWS, takođe se dosta promenilo. Međutim, postojanje lokalnih razvojnih okruženja i testiranja bez vezivanja za određenu uslugu i dalje je bitna stavka za većinu developera. Microsoftov pokušaj pretvaranja nove verzije Windowsa u servisni operativni sistem, kako bi unovčili AI hajp, doneće više problema nego koristi. Pored problema sa privatnošću, oslanjanje na internet za veći deo svojih naprednih funkcija učiniće sistem poluproizvodom kada internet nije dostupan. Trenutno, Microsoft lobira kod proizvođača tastatura i računara da dodaju taster za CoPilot AI, kao što su već jednom davno učinili sa tasterom ‘Windows’. Međutim, ništa nije večno. Da li se neko seća Cortane? Mnogi današnji daljinski upravljači će vremenom imati nefunkcionalne tastere kada streaming platforme koje integrišu nestanu ili se znatnije promene. Internet se konstantno menja i kao takav nikada neće biti statičan. Kada se sve sagleda, potrebno je pronaći pristup koji istovremeno uzima u obzir prednosti clouda i servisnih aplikacija, kao i lokalnog skladištenja i klasičnih aplikacija, praveći između njih simbiozu. Moglo bi se reći da se rešenje krije u kompromisu, te pronalaženju zlatne sredine sa kojom će svi biti zadovoljni.