Miodrag KUZMANOVIĆ

1. januar 2024.

Po mnogim indikacijama, 2024. biće istovremeno odlična i problematična godina za gejming. Sa jedne strane, imamo nepregledan broj najavljenih igara, dok se sa druge cerekaju masovna otpuštanja u industriji i finalna konsolidacija Activisiona i Blizzarda. Microsoft kupuje svakog ko je na prodaju, ali za razliku od Tencenta i Sonyja, sa tim pazarom ne zna šta da radi, osim da njihove postojeće igre ponudi kao paušal na Game Passu. Prosto je neverovatno da kompanija sa neograničenim resursima nema jednu pismenu osobu koja je u stanju da sedne i napravi neki suvisli plan. Imam utisak da svaki vispreni studio koji završi u njihovim šakama padne u depresiju i počne da otaljava posao. Kako, bre, jedan kineski Tencent može da funkcioniše po normalnim, ljudskim principima koji ne guše ambicije i ne stežu gajtan oko grla kreativnosti?

Igre koje me intimno interesuju nisu legija, ali ih ima sasvim dovoljno da ni u narednih godinu dana neću imati lufta za hobi broj dva. U prvih nekoliko meseci očekujem navalu naslova koje će da povedu Pacific Drive i Prince of Persia: The Lost Crown. Prva igra je bizarština koja podseća na mix S.T.A.L.K.E.R-a, „Mad Maxa” i tipičnog bioskopskog road movie ostvarenja, dok je druga metroidvania sa mladim persijskim princem, pre nego što se odrekao vjere predaka i prešao u Islam šiitske provenijencije.

Biće pravo čudo ako se S.T.A.L.K.E.R. 2: Heart of Chornobyl zaista pojavi u prvom kvartalu 2024. Protiv ove ukrajinske igre se urotilo sve što je moglo da se uroti, a spisak zlih okolnosti kulminirao je specijalnom vojnom operacijom. Šta će biti sa igrom ako GSC Game World bude kolektivno mobilisan da kopa rovove oko Odese? Jedan član tima, Vladimir Ježov, već im je poginuo prošle godine na frontu kod Bahmuta/Artemovska, ko zna šta sve može da se desi ako Rusi dodaju gas, a Zelenski aktivira plan o totalnoj mobilizaciji. U nekoj drugoj, kvantno-paralelnoj stvarnosti, Wish Granter iz srca Reaktora IV dao nam je novu paradigmu, onu u kojoj Rusi i Ukri, zajedno pod zastavom trećeg Rima, trijumfalno raketiraju Pariz i London, oslobađaju Frankfurt i spaljuju Brisel. Dočekaćemo valjda jednom i takav rat.

Alone in the Dark stiže u martu, ali i u slučaju svake višestruko odlagane igre, imam izrazitu dozu skepse u pogledu finalnog rezultata. Ovaj „omaž” previše liči na moderne nastavke (i rimejke) Resident Evila, kao da je to jedina forma u kojoj survival horror može da postoji. Prvi Resident Evil je, doduše, fino iskopirao ideje prvog Alonea, tako da ova kontra-pozajmica možda predstavlja naplatu starih dugova. Horor koji me neuporedivo više zanima je Still Wakes the Deep, varijacija na temu Amnesie i SOME, smeštena na naftnu platformu blizu škotske obale. Igru prave neki simpatični škotski nacionalisti, insistirajući na lokalnim dijalektima od kojih se ufitiljenim Englezima diže kosa na glavi. Zamislite vokalni šmek „Trainspottinga”, fuzionisan sa perspektivom razvedenog, razočaranog nesrećnika koji je životni reset pokušao da nađe na oil rigu, ali je umesto toga iskopao nešto što mu je pojelo drugove. Ovaj slasni haggis od igre smešten je u sedamdesete godine prošlog veka, svačiju omiljenu deceniju.

Tokom zime/ranog proleća očekujemo i Elden Ring: Shadow of the Erdtree, prvu ekspanziju za monstruma kapitalca, koga izvestan (veliki) broj sociopata još uvek igra kao da druge igre ne postoje. Čemu da se nadaju ljudi koji su ga igrali kad je bio aktuelan, kompletirali i zaboravili? Ko će sad da se snađe u onolikom svetu nakon pauze od godinu dana? Trebaće mi par nedelja da obilaskom staza, staza svog detinjstva, plaknem sećanja i podebljam krivulje na mentalnoj mapi.

Black Myth: Wukong, kineski soulsborne, izrađen je u engineu Unreal 5 po motivima njihovog čuvenog nacionalnog epa „putovanje na zapad”. Igra stiže u avgustu i predviđam joj masivni i masni uspeh. Bacite pogled na trejlere i potpuno jedinstvene boss zveri koje ćete tamaniti. Wukong obećava potoke znoja čak i pod klimom odvrnutom na 16.

Neposredno nakon nje, zasešće se za Warhammer 40,000: Space Marine 2. Ovo je igra koja je fasovala verovatno najsurovije odlaganje u XXI veku, sa datumom lansiranja koji je pomeren za 12 meseci. Takvi potezi nikada ne podrazumevaju da je igri potrebno dodatno poliranje ili debugging, već da joj je very koren truo i smrdi. Ipak, nadam se najboljem, jer nada umire poslednja.

Nije poznato kada tačno dolaze Frostpunk 2 i Judas, ali za obe sam naoštren kao mladi pohotnik na ostrvu dijevica. Osim nekoliko tizer klipova, o Judasu se ne zna gotovo ništa, ali s obzirom na to da se radi o igri koju potpisuje Ken Levine, veliki tata Thiefa, System Shocka 2 i BioShocka, verujem da nas čeka zemljotres.

Kad pomislim na Star Wars Outlaws, ne nadam se najboljem, jer kombinacija Star Warsa i girlboss protagoniste ne uliva poverenje. Sa druge strane, ovo je Ubisoft, firma koja tradicionalno stvara najbolje sandboxe, uz najmanje insistiranje na woke bulažnjenjima. Ne verujem da imaju finansijskog prostora da izdaju još jednu veliku igru koju niko neće da kupi, tako da i tu vidim potencijal za kreativnu motivaciju.

I to je to za ovo javljanje.