Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. februar 2024.

Posle duže vremena, dobili smo priliku da na stranicama našeg i vašeg omiljenog lista ugostimo nove ZTE modele za široki auditorijum. ZTE Blade V50 Design je model koga nalazimo u „za dinar” ponudama domaćih operatera; cenovno primamljiv telefon čije specifikacije odudaraju od proseka. To počinje sa dizajnom, koji ni na koji način ne sugeriše da je u pitanju jeftin uređaj: pastelne boje kućišta, ravne bočne ivice i moduli kamere inspirisani su iPhone modelima poslednje generacije, a gabariti i osećaj u ruci pariraju modelima više srednje klase, dok su kvalitet izrade i posvećenost detaljima besprekorni. Deblji okviri oko ekrana (naročito ispod njegove donje ivice), kapljičast urez na sredini gornje ivice ekrana i odsustvo napredne zaštite ekrana, odnosno vodootporne konstrukcije su jedini detalji po kojima se naslućuje da je reč i jeftinijem aparatu.

Tanki i izduženi mehanički tasteri montirani su uobičajeno, na gornjoj polovini desne ivice kućišta, pri čemu je u taster za uključivanje ekrana ugrađen i čitač otiska prsta. To se nije pokazalo kao najsrećnije rešenje, budući da mala površina tastera ume da pravi probleme sa očitavanjem. Sistem podržava do pet različitih otisaka, pa se ovaj problem može rešiti višestrukim mapiranjem. Takođe, jedan od otisaka se može uposliti tako da pri otključavanju pokreće izabranu aplikaciju, a postoji i mogućnost zaštite sadržaja (aplikacija i podataka) otiskom prsta. Prepoznavanje lica radi solidno, ali nije dovoljno pouzdano, jer radi u dve dimenzije, pa osobe sličnih crta lica mogu da otključaju telefon.

Ekran korisni IPS LCD matricu visoke rezolucije i pruža odličnu oštrinu, kontrast i zasićenost boja. Maksimalno osvetljenje je u nivou proseka za ovaj tip ekrana, dok je minimalno osvetljenje bolje nego kod drugih IPS panela. Uglovi gledanja nisu najbolji, tako da se pri gledanju sa strane, naročito u vertikalnoj osi, uočava gubitak kontrasta i definicije boja. Osvežavanje je ograničeno na 60 herca, što stvarno nije problem za ovu klasu uređaja - daleko je važnije to što su odziv i preciznost na zadovoljavajućem nivou. Telefon ima samo jedan mikrofon (na donjoj ivici) i zato treba voditi računa da se prilikom snimanja ne pokrije prstom; tu je i jedan zvučnik koji, iako prilično glasan, nije naročito kvalitetan, niti je podržan DTS ili DolbyAtmos. S druge strane, imamo 3,5-milimetarski audio-priključak i Bluetooth podršku za osnovne (SBC i AAC) kodeke.

Prednja kamera, pored zadovoljavajuće rezolucije, nudi i kompletan asortiman softverskog šminkeraja za atraktivne selfije. Međutim, uslov za atraktivnu fotografiju su adekvatno osvetljenje i mirna ruka: sočivo nije baš najkvalitetnije, jer gubi detalje prema periferiji i zato objekte uvek treba držati u sredini kadra. Sa manjkom ambijentalnog svetla nastaje višak šuma i boje gube definiciju, ali to je u ovom slučaju sasvim prihvatljivo (posebno je problematično kada se radi sa indirektnim osvetljenjem - automatski HDR ne radi najbolje, pa ga uvek treba uključiti ručno. Kamere na zadnjoj strani uključuju jednu pravu i dve „marketinške” kamere. Glavna kamera je brza, proizvodi vrlo dobre fotografije po danu i osrednje u mraku, ali nije predviđena za „hvatanje” objekata koji su u pokretu, ozbiljnije zumiranje, niti za korišćenje u punoj rezoluciji. Umesto makro kamere, bolje je koristiti dvostruko uvećanje na glavnoj, dok nedostatak ultraširokog sočiva nije lako nadomestiti (panoramski režim je slaba uteha). Fokusiranje može biti problematično na kompleksnijim scenama, što se ponekad odražava na kvalitet portreta. Ovaj nedostatak prenosi se i na video-režim, gde sporo fokusiranje rezultuje zamućenjem objekata koji se brže kreću. Nedostatak bilo kakve stabilizacije slike dovodi do izraženog podrhtavanja pri snimanju u pokretu; slično je iskustvo i sa prednjom kamerom, s tim da se ona još lošije snalazi sa promenom intenziteta pozadinskog osvetljenja.

Sa softverske strane nemamo većih pritužbi: estetski je sve na svom mestu, quick settings panel je lepo organizovan i nema previše opcija za prilagođavanje korisničkog interfejsa (time je i stabilnost čitavog sistema bolja). S druge strane, postoji mnoštvo nepotrebnih aplikacija, nema preciznih informacija o ažuriranjima, a nedostaju i neke funkcije na koje smo navikli (rad na podeljenom ekranu ili režim za korišćenje jednom rukom). Baterija od 5000 miliamper-časova pruža manje nego što smo očekivali, verovatno zbog veće potrošnje 12-nanometarskog procesora i/ili menadžmenta aplikacija u pozadini. Priloženi punjač od 22,5 vati za 15 minuta dodaće oko 20 odsto, dok mu do „stotke” treba oko sat i 45 minuta.

Relativno zastareo procesor u svakodnevnom radu obezbeđuje sasvim prihvatljive performanse (testirani model opremljen je sa osam gigabajta RAM-a). Grafički procesor je nadmašio očekivanja, jer manipuliše multimedijom bez ikakvih problema; čak i u zahtevnijim igrama pruža glatko izvođenje. Takođe, nismo uočili znatnije zagrevanje tokom većih opterećenja. Sve u svemu, ZTE Blade V50 Design u celini ostavlja veoma pozitivan utisak i zaslužuje sve preporuke kao potpuno upotrebljiv i odlično zaokružen uređaj u entry level klasi.