Lidija ĐUŠIĆ RADENKOVIĆ

1. januar 2024.

Neki ljudi baš vole mrsne slave (jer riba nije prase) i svake godine gledaju u kalendar da vide koje od njih padaju u petak. Slično je i sa igrama, jer ljudi prosto vole „mrsnu” grafiku. To, trenutno, možda nije opštepopularno mišljenje usred revivala pixel-arta, ali lepo je kad sa monitora „pršti”. Igra Blood West, delo tima Hyperstrange, baš je dobro spremljena, po svim kulinarskim standardima, ali ma koliko majstorski da je spremljen predivni brancin, to ne menja činjenicu da, i dalje, ta riba nije prase.

Blood West je stealth FPS, šunjalica i pucačina u jednom. Ko se seća legendarnog naslova Thief: The Deadly Shadows, na Krvavom zapadu će plivati kao riba u vodi. Sem toga, sa razliku od Thiefa, ovde imamo i RPG elemente, ali o tome nešto kasnije.

Igra se odvija na „natprirodnom” Divljem zapadu, gde umesto krda bufala, ravnicama slobodno lutaju zombiji, veštice, vampiri i ostale aveti koje možete da zamislite (ili ne možete). U igru nas uvodi stripska animacija, koja izgleda fenomenalno (i žalimo što igra nije još više u tom fazonu) i objašnjava nam da su prerijom zavladale mračne sile. Vi ste donedavno bili pokojni revolveraš, koga je indijanski šaman vratio međ’ žive da zaštiti prirodni poredak stvari. Odmah nakon stripske animacije budite se u pećini, gde vas glas vodi do prvog totema, koji je istovremeno i checkpoint. Od totema saznajete osnovna načela gameplaya: ništa od run’n’gun pristupa, nego je u prvom planu šunjanje (barem za početak). Prvi susreti sa monstrumima vas upućuju u stealth mehaniku igre. Na dnu ekrana imate radar, koji pokazuje koliko su protivnici svesni vašeg prisustva. Ako ste na otvorenom, vide vas gotovo trenutno. Ako ste iza zaklona, mogu da čuju vaše korake, ali ako se pritajite, brzo zaboravljaju na vas. Kada vas otkriju, naročito ako ih ima više - gotovi ste. Besmisleno je ulaziti u otvoreni sukob sa više od jednog protivnika, a ni tada živa glava nije garantovana. Neprijatelji su grozni, maštoviti, brzi i vrlo osetljivi.

Čini nam se da je cela mehanika šunjanja mogla da bude izvedena bolje. Moguće je odvući pažnju protivnika bacanjem kamena i provući mu se iza leđa, ali to nije dovoljno. Ginućete mnogo dok ne otkrijete idealnu putanju kroz mapu. Tom snalaženju na mapi pikselizovana grafika nikako ne doprinosi. Izgled igre jeste prilično dobar, ali je, neretko, sve nepregledno, pogotovo u mračnijim delovima. Bolju izvedbu su, takođe, zaslužila i stealth ubistva. Ako već insistiraju na šunjanju, autori su i mogli i morali da stealth kill izvedu mnogo elegantnije. Ovako, prilazimo, zamahnemo oružjem i ciljamo glavu, jer ako je promašimo, velika je šansa da ćemo se opet naći pored poslednjeg totema sa kojim smo ćaskali (checkpointa). Imate dva slota za primarno, veliko oružje, kojim se opremate prevlačenjem iz ranca (inventara). Zdravlje, izdržljivost i municija vrlo su ograničeni i nameću šunjanje kao glavnu opciju za igranje. Šunjanje je, generalno, izvedeno dobro i prilično je lako navići se na takav gameplay, ali ugođaj i atmosfera nekako nisu na željenom nivou. Kada zamišljamo divlji zapad, makar on bio i pun monstruma, to nije to bez opasnih revolveraša sa dva pištolja, repetirkom i refleksima zvečarke.

Grafika igre je, kao što smo naveli, pikselizovana, prilično dobra i hardverski nezahtevna. Dizajn nivoa je kvalitetan i uvek imate kompas koji vas vodi ka sledećem totemu. Počinjete u kanjonu, nastavljate u preriji, a završavate na planinama, tako da su svi predeli Divljeg zapada dobro pokriveni. Zvučna podloga je, recimo, okej. Nije „aktivno dobra”, ali ako se „ubacite”, i te kako zna da bude jeziva na momente.

Blood West trenutno uživa status indie hita i hvale ga i publika i kritika, ali autorku ovih redova nije preterano oduševio. Sve je solidno, ništa nije upadljivo loše, ali je čak ni sa aktuelnim popustom (cena od 18 evra) ne bismo preporučili, sem ako niste baš zagriženi fan Divljeg zapada ili stealth igara. Sačekajte neki veći popust.