Darko MIHOKOVIĆ

1. januar 2024.

Diverzifikacija je u poslednje vreme vrlo popularna reč. Sa svih strana preporučuju kako valja diverzifikovati investicije, lance snabdevanja, izvore energije... Drugim rečima, ne bi trebalo da držite sva jaja u istoj korpi. Kada bi u svetu igara postojalo nešto što se zove „žanrovska diverzifikacija”, tvorci SteamWorld univerzuma iz Thunderful Developmenta bili bi apsolutni šampioni u toj kategoriji. Šveđani su do sada predstavili dve platformske igre, jednu poteznu taktičku strategiju i jedan potezni RPG. Stoga je sasvim logično da njihova sledeća igra bude upravljačka simulacija.

I, zaista, upravo to se i desilo. SteamWorld Build je city builder, smešten u pomalo iščašeni svet nastanjen automatonima, mehaničkim robotima zaglavljenim u dobu Divljeg zapada, parnih mašina i gvozdenih konja. Nažalost, njihovoj planeti su dani odbrojani, a kako bi napravili raketu i pobegli, roboti moraju da se domognu prastarih tehnologija, zakopanih ispod ostataka nebrojenih propalih civilizacija. Dakle, jedini način da dođu do zvezda je da kopaju, i to što dublje, to bolje.

Igra se odvija u dva nivoa. Jedan je grad na površini planete, a drugi je rudnik ispod njega. Površinski nivo je klasični city builder, nalik na serijal Anno. Gradite kuće za stanovništvo i snabdevate ih određenim potrepštinama, kako bi plebs bio zadovoljan i konačno napravio skok u viši stalež. Pošto su stanovnici, zapravo, roboti, prohtevi su nešto drugačiji nego što smo navikli, pa, tako, hranu zamenjuje ugalj, umesto ambulanti biće im potrebne servisne stanice, a zanimljivo je i to da su vatrena voda i ustanove gde se služi jednako popularne i među gvozdenim ljudima.

Rudnik je sasvim druga priča i najviše podseća na tamnice iz Dungeon Keepera. Nakon što odredite zone u kojima će boraviti rudari, mehaničari i drugi radnici, birate gde i šta će kopati. Pored jednokratnih resursa, poput rubina i zlatnog grumenja, u podzemlju se nalaze i rudne žile neograničenog kapaciteta, čijim iskopavanjem obezbeđujete materijal za neke od radionica na površini, na primer, otpadni metal za proizvodnju alatki ili gvožđe za presovanje limova. Sama mehanika podzemnog dela predstavlja evoluciju sistema koji smo mogli da vidimo u igri SteamWorld Dig, platformskom prethodniku ovog naslova, a najbitnija razlika je prelaz iz dvodimenzionalnog u izometrijsko, 3D okruženje. Kasnije se pojavljuju i neprijatelji iz Diga, pa morate da angažujete robote-čuvare da štite radnike tokom kopanja.

U igri ne postoji bilo kakav oblik narativne kampanje, ali možete da birate između nekoliko mapa koje se razlikuju u pogledu prostornih ograničenja. Zapravo, prostor vam je i najljući neprijatelj u Buildu. Isprva vam se čini da ga je i previše, pa ćete nonšalantno ređati kuće za robo-radnike, sa po kojom prodavnicom i farmom kaktusa između njih. Međutim, stvari se komplikuju sa uvođenjem novih klasa i tada počinjete da shvatate kako nemate dovoljno prostora za uglavljivanje dovoljno inženjera koji će da omoguće otključavanje novih objekata. Hvatajući se za glavu, počinjete da kunete sami sebe zbog urbanističkog rusvaja koji ste napravili lakomislenošću na početku partije.

Baš kao i potezna strategija i RPG u SteamWorld univerzumu, i Build ostavlja utisak light verzije igara iz datog žanra. Jednostavno, nedostaje taj osećaj postepenog, prirodnog napretka kao u Anno igrama, sve deluje nekako ubrzano, ishitreno, čini se kao da se resursi prosto materijalizuju na lageru, a ne da ih radnik prvo mora napraviti, a zatim i odneti do skladišta. Sve je suviše lako, makar na podrazumevanoj težini, a igra ne nudi nikakav izazov.

SteamWorld Build je majstorski zamišljena igra, uz gotovo perfektnu fuziju dve podvarijante upravljačkih simulacija u jedan zaokružen paket. I pored toga, teško je oteti se utisku da ispucava sve svoje adute već tokom prvog prelaza i jednostavno nema poente trošiti vreme na druge mape.