PHP/MySQL pomoć

[Deusdies]

Pozdrav svima!

Pripremio sam neke affiliate-ready sajtove. U principu to su sajtovi u kojima se affilaite kod menja u zavisnosti od korisnika.

Npr. korisnik pristupi sajtu www.mojsajt.com/?id=idKorisnika . Uz pomoć GET i sl. varijabla u samom sajtu se menja u idKorisnika. Tako i treba da bude.

Međutim, s obzirom da će ovo biti plaćen pristup, hteo bih da sprečim zloupotrebu (ovako može bilo ko da menja id varijablu). Moja ideja je da svaki put kada neko pristupi strani www.mojsajt.com/?id=idKorisnika , skripta proveri da li je idKorisnika u bazi tj. da li ima plaćen pristup. E sad ja PHP znam okej, a MySQL nemam pojma.

Ako bi neko mogao da mi pomogne:

1) kako da iz obične input forme ubacim podatke u MySQL bazu (samo mi treba jedan string ništa više) i

2) kako da pri otvaranju stranice proverim da li je idKorisnika u bazi (imajući u vidu način pristupa sajtu koji sam opisao gore)

Hvala unapred!

[Deusdies]

Nema veze, rešio sam problem na drugi način.

[Game fever]

Molim za pomoc, pravim web prezantaciju u xHTML i PHP. Zelim da napravim osnovni izlged stranice(header, menu, content, fotter) koji se nikad menja, a content bi trebao da se menja u zavisnosti od toga koji link sam kliknuo u menu delu. E sad problem je u tome sto ne znam kako da nateram link da da neku povratnu informaciju PHP skripti koja bi menjala content deo.

<a href="strana1.php" name="link">strana 1</a>     //ovo je link u menu delu(u index.php )

<?php                
switch ($_GET["link"])         //ovo sam ubacio u content deo index stranice
{
case "strana1":
include("strana1.php");
break;
case "strana2":
include("strana2.php");
break;                   
}
<?

Ovako sam probao nije islo, kad ja kliknem na link od odmah vodi do strane 1 ne gledajuci uslov.

[Patton]

Ako je taj uslov npr na index.php strani, u linku mu prosledis parametar npr ovako:

<a href="index.php?link=strana1">Klikni me</a>

[Game fever]

Hvala, radi ovako, uz malu izmenu, mora se dodati atribut name="link"

<a href="index.php?link=strana1" name="link">Strana 1</a>

<?php
$link=$_GET["link"];               //samo primer
if ($link==strana1)
echo "strana 1";
?>

[mali-genije]

ne treba atribut.. nego treba linkovati sa GET promenjivom, a ne direktno strana. to ne funkcioniše kao iframe

[kizaPr]

Iskoristiću ovu temu da postavim jedno pitanje. Zanima me kako da znam kada je bolje korististi bazu (MySQL) ili xml fajl (ili tekstualni fajl) i ako mi možete dati primer kad koristi jedno a kad drugo. Šta koristiti za ogromnu količinu podataka gde ima podosta teksta... nešto tipa kao Limundo i onaj tekst za opis koji ponekada može biti i podugačak. Recimo kad bih stavio pretragu reči koje bi uključivale i taj deo teksta jel to bolje uraditi preko baze (longtext) ili kako već a da ne koči sajt tj. da pretraga ne traje dosta dugo? Ili recimo komentari na nekom sajtu, pozitivne/negativne ocene itd. Takođe me interesuje kako uraditi dobru zaštitu što se tiče passworda (md5 funkcija?) i da li je PHP generalno pouzdan način za realizaciju logovanja? Naišao sam ovaj link sa savetima kako uraditi bezbedno logovanje http://www.eioba.com/a/1hts/secure-w...with-php-mysql . Svaki savet ili informacija je dobrodošla

[JohnnyNT]

Za veće količine podataka je uvek bolje koristiti bazu.Parsiranje i čitanje XML fajlova je sporo i komplikovano, baš kao i editovanje istih.Pogodni su za smeštanje nekih osnovnih podešavanja.Dakle, baza definitivno.

Ne bih sad detaljnije da ulazim u ostalo, jer sam i sam relativno nov u PHP i bazama, pa će te za ostalo posavetovati neko drugi

[el_corona]

Koristi SQL bazu kad god imas mogucnosti za istu a sto se tice brzine pretrazivanja pogledaj nesto o optimizaciji baze i indeksiranju iste. Narocito ako pravis sajt tipa Limundo, koristi SQL. XML i tekstualni fajlovi mogu da posluze za neke sitnice u tom slucaju, kao dopuna. Sto se zastite tice tu mozes da budes kreativan koliko zelis, pa cak da napravis neku kombinaciju algoritama za kriptovanje i salta, ili pak da napravis svoj custom algoritam enkripcije. Php u kombinaciju sa sql-om je veoma dobar sto se tice multiuser logovanja, sam php je ok za single user dok za multi user ne pruza mnogo koliko u kombinaciji sa SQL-om i normalno da je PHP pouzdan po tom pitanju. Ne bi bio pouzdan ako za bazu koristis xml ili txt fajl jer ti fajlovi kao skladiste poverljivih podataka sami nisu pouzdani iz tog razloga predlog ide za SQL.

[Neutrino]

kizaPr kaže:

Iskoristiću ovu temu da postavim jedno pitanje. Zanima me kako da znam kada je bolje korististi bazu (MySQL) ili xml fajl (ili tekstualni fajl) i ako mi možete dati primer kad koristi jedno a kad drugo. Šta koristiti za ogromnu količinu podataka gde ima podosta teksta... nešto tipa kao Limundo i onaj tekst za opis koji ponekada može biti i podugačak. Recimo kad bih stavio pretragu reči koje bi uključivale i taj deo teksta jel to bolje uraditi preko baze (longtext) ili kako već a da ne koči sajt tj. da pretraga ne traje dosta dugo? Ili recimo komentari na nekom sajtu, pozitivne/negativne ocene itd. Takođe me interesuje kako uraditi dobru zaštitu što se tiče passworda (md5 funkcija?) i da li je PHP generalno pouzdan način za realizaciju logovanja? Naišao sam ovaj link sa savetima kako uraditi bezbedno logovanje http://www.eioba.com/a/1hts/secure-w...with-php-mysql . Svaki savet ili informacija je dobrodošla

1) Koristi bazu za smeštanje podataka. Zato i postoje. PHP se obično najbolje slaže sa MySQL-om.

2) Jedini slučaj kada želiš da serviraš sadržaj iz fajlova umesto iz baze je ako imaš neki sistem za keširanje sadržaja.

3) Za skladištenje opisnih tekstova u bazi koristi TEXT tip polja odgovarajuće dužine (TINYTEXT, TEXT, MEDIUMTEXT, LONGTEXT) sa obavezno definisanim FULLTEXT indeksom nad poljem.

4) Za pretragu opisne kolone koristi fulltext pretragu i MySQL sintaksu MATCH()...AGAINST()

5) Zaobiđi stary MySQL ekstenziju za PHP i koristi MySQLi ili još bolje PDO.

6) http://www.eioba.com/a/1hts/secure-w...with-php-mysql - ima dobrih saveta ali nigde nijednog praktičnog primera primene. Od koda koji vidim zamerku imam na to što se koristi operator za sprečavanje prikaza grešaka u kodu (@). Veoma loša praksa.