Novac, čast i poštovanje. Motivi kojima se vodi svaki bokser dok trpi batine na radost krvožedne publike koja uživa dok dva mišićavka u ringu demoliraju jedan drugog bez milosti očigledno nisu inspirisali autore Heavyweight Thundera. Umesto ekskluzivne PC makljaže koja treba da uspostavi ravnotežu s mnogobrojnim konzolnim izdanjima, dobili smo napola završen proizvod koji samo potvrđuje da su simulacije borilačkih sportova na kućnim računarima u dubokoj komi.

Jedini napredan element igre jeste karakterističan upravljački sistem u kojem se komande sa tastature koriste za usmeravanje boraca i izvođenje niskih blokova, dok se sve ofanzivne tehnike i kombinovani udarci realizuju sinhronim pritiskom na taster i pomeranjem miša po određenoj putanji. Ovaj „SimuPunch” sistem jeste dobro zamišljen, ali je prilično traljavo realizovan budući da tokom meča uglavnom nema dovoljno vremena za izvođenje složenijih kombinacija koje protivniku nanose veću štetu, a i preciznost kojom se miš pomera po podlozi mora biti potpuna. Trenažni režim, umesto da omogući isprobavanje udaraca „u prazno”, nudi samo prost spisak tehnika i šematski prikaz kretanja miša po podlozi. Prvi mečevi će zbog toga više ličiti na igru mačke i miša u kojoj kompjuterski bokser razvija praktične aspekte teorije boksa, dok mu suparnik služi kao vreća za udaranje. Ukoliko vas ne obeshrabri početno beznađe, posle nekoliko desetina mečeva možete se nadati prvoj pobedi, i to samo ako savladate tehniku brzog izvođenja vezanih udaraca.

Druga osobina igre kojom se autori diče jeste izvođenje u punom 3D okruženju, uz kameru koja akciju prati iz perspektive prvog ili trećeg lica. Svaka čast na kameri, ali šta je sa tromim izvođenjem, bangavom grafikom, malobrojnim bokserima, ispraznim režimima, skriptovanom akcijom i celokupnom beživotnom atmosferom? Džaba bilo i bogate muzičke podloge kad u ringu imate dva mamuta koji se kreću s gracioznošću loše podmazanih robota, a izgledaju kao ćoškaste stene presvučene tankim slojem kože na kojoj se naziru neprirodni obrisi mišića (golim okom možete prebrojati poligone na rukama boksera).

Heavyweight Thunder omogućuje unapređenje borbenih osobina boksera putem poena koji se nakon uspešno okončanih mečeva raspoređuju na osnovne atribute – snagu, izdržljivost, zdravlje i volju. Prednost treba dati izdržljivosti koja je najvažniji resurs na bolno dugačkom putu do šampionske titule. Najinteresantniji deo igre je režim Career u kojem igrač u menadžerskom fazonu treba da vodi računa o fizičkoj spremnosti svog pulena, njegovom privatnom životu, popularnosti i specifičnim potrebama koje treba podmiriti kako bi se u ringu postigli zadovoljavajući rezultati. Novac za održavanje boksera dobija se na turnirima, ali i na druge načine – pozajmljivanjem, kockarskim avanturama u Las Vegasu i klađenjem.

Uprkos svemu, utisak je da Heavyweight Thunder nije dovršen, a u prilog ovom zaključku ide i izostanak opcije za više igrača, što je propust za najtežu osudu.

Gradimir JOKSIMOVIĆ