Video igre - zavisnost, bolest ili treće?

[Ekiman]

Ja sam jednom igrao 24h komp i nisam umro,ziv sam i zdrav...Inace nisam igrao kuci i nisam mogao da odem kuci ne zato sto su me moji oterali nego se tako potrefilo ali u svakom slucaju igrao sam 24h bez prestanka xD taj britanac je amater za mene!

[djosha]

A ja sam imao klinicku smrt od tetrisa
U pravu je WW ,Peranovic leci sve bolesti zavisnosti nego nema kad sad
Ali bez zezanja...svi smo mi zavisnici od necega.Ja bih da sam Tiger Woods ,haha

[Dusan-DDY]

ma nemate vi pojma kakve ja rekorde drzim kad sam igrao npr prvi put nfs underground 2 pa to je bilo igranje bez prestanka odspavam malo neki sat i opet igram ipak sam tad bio napaljeni klinac, sad ne znam gde mi je glava mnogo sam poceo da brinem o realnom zivotu a osecam se ko kreten sad kazite ovaj je narkoman

doctor : slazem se da je Arkham Asylum bolji ili bar zanimljiviji, ja kad sam ga presao vec sam shvatio sve fore i onda city nije toliko zanimljiv ali igra nije losa

[singularity]

doctor kaže:

Arkham Asylum sam prešao sa dosta interesovanja... Arkham City me jednostavno nije zadržao... Kao ni bilo koji AC posle drugog dela.

Dušane, to je posledica preterane konzumacije

@dragomix Sedi pa odigraj opet CT Ni ja nisam uspeo da je igram kada je izašla zbog pomenute zaštite, tek godinu ili dve kasnije... I bilo je

Mozda ti se Arkham City nije dopao jer je ista fora kao Arkham Asylum. Tehnicki gledano igra je mnogo bolja od prvog dela. Vise ima da se igra, veca je, grafika je bolja. batman moze da izvodi daleko vise kombo udaraca, uvedeni su novi likovi tako da pored batmana mozes da igras sa catwoman, robinom, hawkeye itd.
Ukoliko citate batman strip videcete da se u drugom delu pojavljuju daleko vise likova iz samog stripa, dok je kod prvog dela bilo sam nekoliko.
Sve u svemu, Arkham City je igra koja je odusevila sve, proglasena za najbolju akcionu igru te godine.
GOTY izdanje te igre je sa daleko bogatijim sadrzajem nego GOTY izdanje kod Arkham Asyluma. U sustini kod AA GOTY izdanje samo ima jos nekoliko mapa vise za tabanje, dok Arkham City ima nove kvestove, nove likove itd.
S obzirom da sam obe igra presao nekoliko puta, i ne slazem se sa tobom da je AA bolji od Arkham City igre, eto napisah par reci.

[EpicG]

Ma, nista nije problem dok je u nekim realnim granicama. Ako jednom presedis 12+h pred kompjuterom, nece ti biti nista, ali ako to radis na redovnoj bazi...

[singularity]

Secam se kad sam bio mladji, kad je izasao Unreal II Awakening igrao sam ga dok ga nisam zavrsio... Mislim da je to bilo bas zestoko igranje. Ceo dan, celu noc i sutra sam ga presao. Ali dok ga nisam zavsio nisam silazio sa tastature. U to vreme to je bio vrhunski naslov.
Malo stariji gejmeri se secaju tog naslova sigurno.

[High life]

Igre stvaraju zavisnost. Naucno dokazano.


Postoji jedan neurotransmiter koji se zove Dopamin. Uloga dopamina u organizmu je da vam stvori osecaj zadovoljstva kada uradite nesto korisno za vas organizam. Kada pojedete nesto veoma hranljivo - telo luci dopamin, kada pricate sa prijateljem - luci se dopamin, sex - dopamin itd.

Igranje video igara takodje stimulise telo da luci dopamin. Medjutim, posto evolucija (ili Bog, kakogod) nije predvidela da cemo moci povazdan da blejimo pred kompjuterom i rokamo vanzemaljce, ljudski organizam nije razvio nikakav mehanizam koji bi mogao da kontrolise ispustanje dopamina u takvoj situaciji.
I tako vi dok igrate, lucite i lucite dopamin nemilice. Organizam, da bi zastitio unutrasnju hemijsku ravnotezu, kao i receptore na nervnim sinapsama, smanjuje broj dopaminskih receptora na nervnim sinapsama.
E sad, posto je umanjen broj dopaminskih receptora, kolicina dopamina koja vas je ranije dovodila do zadovoljstva - vise nije dovoljna. Stvari u kojima ste ranije uzivali vise nisu interesantne kao ranije, jer ne stimulisu dovoljno dopaminske receptore. Sada morate da lucite vise dopamina kako bi ste osetili isto zadovoljstvo kao pre.

U vasem mozgu se u medjuvremenu formirala neuroloska staza, koja u vasoj psihi povezuje obilje dopamina sa video igrama.
Ali, iako je u glavi uspostavljena veza video igre - obilje dopamina, organizmu vise nije dovoljan intenzitet igranja koji ste imali ranije (opet,imate malo receptora dopamina).
Zato vas organizam tera da povecavatete intenzitet igranja kako bi mogli da lucite dovoljno dopamina i tako stimulisete umanjen broj receptora.
Kako vreme prolazi, broj receptora ce se kontinuirano smanjivati, i trebace sve veci i veci intenzitet igranja kako bi se lucilo dovoljno dopamina i doslo do ranijeg zadovoljstva.
Sa druge strane, sve druga zadovoljstva ce vam biti sve sve slabija i slabija, pa se vremenom bataljuje drustvo, ribe, normalna ishrana itd.



Imajte jednu stvar u vidu. Zavisnost od igara ne mora da znaci i povecano vreme pred kompjuterom. Gejming zavisnik je i onaj koji ima obicaj da skine igru, odigra je sat-dva, a onda je batali i krene opsesivno da trazi novu. I tako promeni o deset naslova nedeljno.


Kako se leci:

3 meseca bez igara, ili bilo cega sto ima veze s igrama (gejming sajtovi, klipovi, forumi). Toliko mozgu treba da se vrati u normalu.
Medjutim, treba obratiti paznju na jednu bitnu stvar. Organizam ce vam i dalje vapiti za dopaminom, i tezice da ga na svaki nacin dobije. Lako moze da se desi da se tako navucete na nesto drugo.
Mislim da su svi primetili kako ljudi koji bataljuju pusenje imaju obicaj da se ugoje za vreme skidanja. To telo pokusava da dopamin koji je ranije dobijalo pusenjem, nadomesti lucenjem dopamina ishranom.
Zato za vreme skidanja sva zadovoljstva treba kontrolisati i uzimati umereno. Ja sam se zamalo navukao na cokoladice, tj. secer.

[SirDuck]

To može da važi za bilo šta što radimo u životu.
Video igre su kao i bilo koji vid zabave. Možeš da slušaš muziku, čitaš knjigu, gledaš TV, itd. Pitanje je šta ti se sviđa. Isto tako neko može da se navuče na jako dobre knjige i da ih ne ispušta iz ruku. Hoćeš da mi kažeš da bi i to smanjilo broj receptora dopamina?

Uzmimo sada nekoga ko po ceo dan igra igre, totalni zavisnik. Dakle količina njegovih dopaminskih receptora bi bio jako mali. I sad dođe neka devojka i povuče ga s kompa i kr*sne ga. Po toj teoriji on ne bi trebao da uživa u tom iskustvu. Ja bi rekao da bi izuzetno uživao.

Recimo da ti se mnogo igra neka igra, samo o tome razmišljaš. Uzmeš i zapališ cigaru i pojedeš čokoladicu i više ti se ne igra?

Dakle da bi se skinuo sa nečega moraš da se lišiš bilo kakvih uživanja da bi vratio količinu receptora na normalu?

Psihička zavisnost od bilo čega se svodi na rutinu. Naviku. Navikao si da radiš nešto u nekim količinama i situacijama i postaješ nervozan ako se to naruši.
Što se video igara tiče, one su ljudima jednostavno zanimljive te ih igraju, a kad ponestane zanimljivih onda ne znaju šta će pa blenu u neke druge ili iste po drugi put.

[High life]

SirDuck kaže:

To može da važi za bilo šta što radimo u životu.
Video igre su kao i bilo koji vid zabave. Možeš da slušaš muziku, čitaš knjigu, gledaš TV, itd. Pitanje je šta ti se sviđa. Isto tako neko može da se navuče na jako dobre knjige i da ih ne ispušta iz ruku. Hoćeš da mi kažeš da bi i to smanjilo broj receptora dopamina?

Svaka zavisnost funkcionise na isti nacin - smanjuje se broj dopaminskih receptora.
Kada na primer otvoris novu internet stranicu, telo te nagradi sa dopaminom jer si mu pruzio svezu informaciju. Ako krenes da preterujes, broj receptora ce se smanjiti, i moraces da otvaras vise stranica da bi ostvario jednako zadovoljstvo kao i ranije. Tako se stvara zavisnost od interneta.

Zavisnost of knjiga je moguca. Medjutim, danas imas desetostruko jace stimulanse kao sto su TV i Internet pa se ljudi navlace na ove.

SirDuck kaže:

Uzmimo sada nekoga ko po ceo dan igra igre, totalni zavisnik. Dakle količina njegovih dopaminskih receptora bi bio jako mali. I sad dođe neka devojka i povuče ga s kompa i kr*sne ga. Po toj teoriji on ne bi trebao da uživa u tom iskustvu. Ja bi rekao da bi izuzetno uživao.

U svakom slucaju ce manje uzivati od zdravog muskarca. Pri tom, ako je i pornografski zavisnik (sto je danas sve cesci slucaj), ne bi mogao ni da mu se digne.

SirDuck kaže:

Recimo da ti se mnogo igra neka igra, samo o tome razmišljaš. Uzmeš i zapališ cigaru i pojedeš čokoladicu i više ti se ne igra?

Dakle da bi se skinuo sa nečega moraš da se lišiš bilo kakvih uživanja da bi vratio količinu receptora na normalu?

Psihička zavisnost od bilo čega se svodi na rutinu. Naviku. Navikao si da radiš nešto u nekim količinama i situacijama i postaješ nervozan ako se to naruši.
Što se video igara tiče, one su ljudima jednostavno zanimljive te ih igraju, a kad ponestane zanimljivih onda ne znaju šta će pa blenu u neke druge ili iste po drugi put.

Banalizujes stvar da bi porekao ono sto je naucno dokazana istina. Zavisnost ima dve komponente: Psihicku i Telesnu.

Telesna komponenta zavisnosti od video igara je umanjen broj dopaminskih receptora.
Psihicka komponenta je neuroloska veza kojom ti u glavi vezujes igre za dopamin. To je ono sto ti zoves navikom.
.

E sad, sta se desava u organizmu. Telo vapi za zadovoljstvom od dopamina. Usled toga se u mozgu aktivira neuroloska veza igre-dopamin, i manifestuje se kao poriv za igranjem video igara. Ti sedas za kompjuter i zadvoljavas svoj poriv za dopaminskim zadovoljstvom.
Ti mozes da zadvoljis trenutnu dopaminsku zedj nekim substitutom, npr sexom (ili cokoladicama). Ali neuroloska veza ostaje nedirnuta, i ona ce opet da se aktivira cim ti opet zafali dopamina.

Kada se skidas od zavisnosti, u tvom telu teku dva odvojena procesa. Dopaminski receptori se regenerisu, a neuroloska veza polako nestaje. Problem je u tome sto neuroloska veza nestaje brze nego sto se se receptori regenerisu, pa taj medjuprostor ostavlja rizik za neku novu zavisnost ili oporavak stare.

[perablenta]

Ne znam puno o tehnickim-bioloskim detaljima o kojima diskutujete, ali mogu samo svoj primer da postavim pa mi vi objasnite.

Igram vec 15 godina. Mogu da igram i po 16 sati dnevno ako imam priliku. Umeo sam ceo leto(3 meseca) da igram po 10+ sati svaki dan, odem na letovanje 15 dana, i ne uhvati me bilo kakva kriza. Dodjem kuci, igram opet jednako, manje ili vise u zavisnosti od mogucnosti(skola, drustvo, porodica, dostupnost igara).

Poslednjih 7 godina odvajam 10+ sati nedeljno za trening-sport. 6 godina paralelno sa tim idem na drzavni fakultet sa prosekom 8.25. (duze studiranje je produkt usmenih delova ispita iz matematike i slicnih predmeta, da se razumemo). Tokom istog tog vremena imam sve jaci i jaci racunar i sve brzi i brzi internet i vecu dostupnost igrama + vise originala.

Gde je sad tu nekontrolisana zavisnost?

[High life]

Sve je to super, ali je ovo ipak internet. "Ja" ili "moj ortak" argumenti mi nista ne znace.
A ako cemo vec o licnim iskustvima, ja jos nisam sreo osobu koja igra igre 10+ sati dnevno, a da se to nije odrazilo na njeno ponasanje.


Ovo nije stvar debate, ovo je cinjenica. I sto se mene tice, mozete da filozofirate i zavaravate se koliko zelite. Ja sam napisao ono sto mislim da treba da se zna, i toliko od mene na ovoj temi.

[WhenDarknessFalls]

High life kaže:

U svakom slucaju ce manje uzivati od zdravog muskarca.

Haha, a kako se to meri uzivanje? I sta je za tebe definicija zdravog muskarca? Jel si sprovodio statisticko istrazivanje oko ovog dizanja?

Ne omalovazavam te niti zelim da zalazim u neku dublju diskusiju, samo mi je interesantno.

[M1L0SH]

Vidi ga inkvizitor High life "pokajte se gresnici". Nema debate kako ja kazem ili nikako.
U redu dopamin itd. ali onda sve iole zanimljivo sto natera mozak da luci dopamin je "opasno" i sta bi trebali da radimo sedimo i gledamo se dok ne umremo od dosade.

A ako cemo vec o licnim iskustvima, ja jos nisam sreo osobu koja igra igre 10+ sati dnevno, a da se to nije odrazilo na njeno ponasanje.

Da mora da si popularan medju tim osobama. Dakle svi moraju da zadovolje tvoje standarde ponasanja ili ...
Da licna iskustva su bitna zato sto nece svako da ujeda ako nije dobio dnevnu dozu video igara. Sto ljudi sto cudi.

Sta je sa recimo kafom koja je opste dobro, podrazumeva se. Ali ja znam ljude koji su mnogo gori kad ne dobiju kafu ujutra nego ja kad ne igram igre mesec dana.

[Aibo]

High life kaže:

Igre stvaraju zavisnost. Naucno dokazano.

Koliki i kakav je autoritet taj koji je to "dokazao", gde je dokumentacija o istraživanju, statistika i sve što prati ozbiljan naučni dokaz? Kad neko nešto napiše to ne znači da je to i istina.

Tom logikom: Ja kad dođem sa 10-časovnog posla i zavalim se u kauč, lučim dopamin samo tako. Stvar je u tome što su ljudi nastali u vreme kada krevet nije postojao i nismo naviknuti na tu količinu sreće kad osetimo meko pod dupetom. Zato ljudski mehanizmi ne mogu da se odupru zavisnosti od kauča.

[sale94]

Znate kako tesko je objasniti ja nisam zavisan od kompa, ali prosto volim da gubim vreme na njemu brze prodje, bolje i to nego da se pravim odrastao i sljokam i pusim po ceo dan opusta me jos od kad sam bio mali, a i tako se zaboravim na muziku koju ne volim i na ove njuske koje vidim po novinama nabijem sluske i to ti je raspali mjuzu koja valja.

Nije sad da ne mogu bez njega dodje mi period, kad ga ukljucim samo uvece a dodje i period kad ga ukljucim i prepodne, pa drljaj pa u 12 il 13 pauza rucaj izadji izfluftiraj se vratim se jos malo pa gasi pa uvece opet.

Ali poenta je da mogu da provedem i vise od 6 sati, ali pravim pauze od gledanja u ekran, a da mi oci ne postanu krvave jer ako nista barem odspavam izmedju svega.

Od igara tek nisam zavisan kao manji mozda, ali sad ne sad uglavnom ili prelazim starije koje sam vec obrnuo, pa pravim kolekciju save game ili na assault cube pa online.

Ali neki zaista ne znaju za meru, primer djole drugar jedan je uspeo da 25 sati bude na kompu uzastopce, pocev od modelovanja preko editovanja video blejanja na yt, gledanja 4 filma zaredom i jo 10x stvari kako je izgledao ujutru ne pitajte.

A sto je najgore od svega nikad ne zaspi u odredjeno vreme, i posle me pita zasto mu imunitet pada i oseca se raspadnuto.

Doduse zna da smanji na 9 sati.

[SirDuck]

High life kaže:

U svakom slucaju ce manje uzivati od zdravog muskarca. Pri tom, ako je i pornografski zavisnik (sto je danas sve cesci slucaj), ne bi mogao ni da mu se digne.

Ako je iz ličnog iskustva poverovaću ti

High life kaže:

Banalizujes stvar da bi porekao ono sto je naucno dokazana istina. Zavisnost ima dve komponente: Psihicku i Telesnu.

Ne banalizujem nego predlažem glupave svakodnevne primere. Tvoja teorija je banalna jer predlaže da je svako uživanje loše jer traži više uživanja, što bi značilo da paradoksalno trebaš da ne uživaš da bi uživao.

High life kaže:

Kada se skidas od zavisnosti, u tvom telu teku dva odvojena procesa. Dopaminski receptori se regenerisu, a neuroloska veza polako nestaje. Problem je u tome sto neuroloska veza nestaje brze nego sto se se receptori regenerisu, pa taj medjuprostor ostavlja rizik za neku novu zavisnost ili oporavak stare.

Kolko sam ja upoznat sa činjanicama o zavisnostima, fizioločka zavisnost brže nestaje od psihičke. Navika i rutina su vrlo moćne stvari koje se teško menjaju. Zato pušačima koji se odvikavaju npr. nije zadovoljavajuć nikotinski flaster ili žvaka jer nemaju šta da stave u usta i zapale onda kad su navikli. Iako dobijaju ono što im sam organizam traži ne dobijaju zadovoljenje navike.

Posle rehabilitacije od alkohola ili nekog narkotika, organizam je potpuno čist i ne zahteva datu supstancu, ali navika je navika pa će na prvi bedak lečeni alkos da potegne za flašom, ako nije dovoljno psihički jak da to ne uradi.

Sve se svodi na psihu a ne na količinu receptora dopamina.

Moji razlozi da ne verujem u ovu priču:
1. Organizam je prilično stabilan sistem i retko ide u ekstrem. Da nije tako (tj. da je po tvojoj priči) posle nekog broja iskustava u kojima uživaš ne bi više uživao niučemu.
Jeste Njegoš rekao "Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči", ali moraš priznati da je ovo o čemu pričaš sasvim preterano.

2. Različite stimulacije luče isti hormon dopamin, ali se takođe u njima različito uživa. I nije sve u količini dopamina.
Recimo da si igrao igrice po ceo dan jako dugo i da si otupeo na dopamin.
Onda izađeš i pdoživiš neko ovo zadovoljstvo, nebitno koje, bila to šetnja po parku, kafa sa prijateljima, seks, nebitno. I eto uživaš u tom nekom prijatnom ikustvu. Po tebi ne bi trebao da uživaš u bilo čemu dok ne prođe jedno mesec dana teškog smora i izolacije od bilo kakvih zadovoljstava.


Za kraj:
Što je video igara usko tiče,po mom mišljenju "zavisnost" ima najviše veze sa bežanjem iz realnosti. Neko ko baš preteruje i time zapostavlja društveni život i obaveze možda i želi da ih zapostavi. Ali to je ekstremni slučaj u kome pričamo o nekome ko je polu ili potpuno depresivan. Video igre su najbolji beg iz stvarnosti jer simuliraju neku alternativnu realnost bolje od filmova i knjiga.
A to je samo prirodna stvar. Pre si morao da ležiš i maštaš o drugačijem životu, ovako možeš na neki način da ga doživiš. Tolko.

[Sladjan85]

Mozemo mi sad ovde filozofirati koliko hocemo, ali kompjuteri jesu na neki nacin zavisnost. Pre neki dan sam razmisljao i zapitao se : Koliko smo mi sati u nasim zivotima izgubili na racunaru ? Koliko dana ? Koliko meseci ? Pa i godina ? Cesto se pitam da li je koriscenje racunara i pracenje svih tih tehnologija uopste bitno ?

A zivot je kratak. Zamislio sam se koliko dnevno provodim vreme za racunarom ? Pa iskreno satima. Nekada to bude cak i 10-12 sati. Pa koliko dana u mom zivotu ? Mnogo . Koliko je to samo propustenog vremena.

Pitao sam se sta sam sve mogao odraditi dok nisam bio na racunaru. Mogao sam citati ,voziti bicikli, odigrati basket ,odraditi poslove po gradu, otici na fucu ,kupanje ,mogao sam setati ,videti drugare ,posetiti neko mesto ,mogao sam uzivati u vazduhu, zivotu i suncu ...

Ne shvatite pogresno. Svi mi to radimo i pored racunara. Ali koliko mi gubimo vremena za racunarom zaista ? Da li nam je gledanje slika ,texta ,fejsbukovanje i igranje iznova novih igara zaista korisno ? da li je to zabava ili prosta navika ?

Ne znam za vas ,ali ja kad predjem igru ,posle nedelju dana zaboravim i sta sam igrao. Igram novu igru. Zaboravio sam i to. Prodje, zaboravi se... Cemu sve to ? Opet iznova i iznova... Fejs, Skajp ,igre ,forumi ,internet novine ... Da li je sve to zivot ? Pa bas i nije. Da li je potreba ? Ne znam. Racunar je mocno sredstvo komunikacije, ali mislim da preterujem, da preterujemo ,da preteruju ..

Pitam se ponekad da li je bilo bolje nasim matorcima koji su se divili crno belom televizoru ? Koji nisu isli na fejs ,vec nisu imali ni telefon ,pa su morali otici licno kod prijatelja. Da li im je bilo lepse sto su uzivo igrali fudbal ,a ne PES ? Da li je bilo lepse poslati pismo ili jos jedan u nizu emailova... Ne znam...

Licno sam shvatio da gubim previse vremena na racunaru. Okej je to ,zabava ,ubijanje vremena... I znate sta mi je palo na pamet ?

Zasto mi ubijamo vreme ? Kad ono mozda ubija nas.

Tako da odlucio sam mnogo vise vremena da posvetim zivotu van digitalizacije ,van kompjutera. Bili racunari zavisnost ili ne ,ovo leto ce biti drugacije. Uopste necu koristiti racunar kad otopli. Videcu kako ce biti i da li zaista mogu bez racunara i da li nam je on zaista potreban u toj meri.

[Sun Tzu]

Sladjan85 kaže:

Mogao sam citati ,voziti bicikli, odigrati basket ,odraditi poslove po gradu, otici na fucu ,kupanje ,mogao sam setati ,videti drugare ,posetiti neko mesto ,mogao sam uzivati u vazduhu, zivotu i suncu

Pola tih stvari je isto gubljenje vremena.
Ti sediš sa društvom u gradu, neko sedi za kompom i raiduje. Otvori prozor i eto ti vazduha dok si za kompom itd.
Uostalom,

Spoiler za :

Cemu sve to ?

Čemu bilo šta u životu? Ionako svi umiremo.

[SirDuck]

Sladjan85 kaže:

Tako da odlucio sam mnogo vise vremena da posvetim zivotu van digitalizacije ,van kompjutera. Bili racunari zavisnost ili ne ,ovo leto ce biti drugacije. Uopste necu koristiti racunar kad otopli. Videcu kako ce biti i da li zaista mogu bez racunara i da li nam je on zaista potreban u toj meri.

Zato ja imam sm(a)rtfon tako da nema bežanja

[Sladjan85]

ti si se obezbedio pametno!