Citat:
Ulmawen kaže:
Budući da sam bila u Nišu skupa 4 puta i to, izgleda, otkad taj "Nolit" više ne postoji, nemam pojma o čemu pričaš.
|
Hehe, ti si bila шипарица (srpski: tinejdžerka) kad je "Nolit" pandrknuo. Nekako sam na vreme osetio kako vetar duva i šta se našem izdavaštvu sprema pa sam oko devedesete pokupovao sve od narandžastih knjiga što se moglo naći (kad se samo setim koliko su me drugari zayebavali zbog moje bibliomanije
).
Citat:
Ulmawen kaže:
Moja poslednja sećanja na izdanja biblioteke "Reč i misao" vezana su za, takođe, davno pokojnu knjižaru "Bata", koja je izgorela zajedno sa starim JDP-om. Od tada knjige iz te edicije viđam samo na prljavim kartonskim kutijama preprodavaca starih izdanja.  A bila je to sjajna zbirka. |
"Reč i misao" je biblioteka reprezentativnih (a opet mahom neizvikanih) dela majstora književnosti, čuvena po svojoj šarolikosti (kako po nacionalnoj pripadnosti autora - od Albanije i Uzbekistana preko Bugarske i Finske do Južne Afrike, Engleske, SAD i Perua, tako i po tematici - bilo je tu svega: pesama, drama, putopisa, propovedaka, mitova, romana, poema, dnevnika, aforizama,...).
I danas se rastužim kad otvorim neku knjižicu pa pročitam davno sročenu posvetu nekome ko knjigu nije cenio (možda mu se nije dopala, trebale mu pare ili je jednostavno umro?) i iz čijeg doma je otišla da preko malog antikvarijatskog podruma (da, staretinarnica je bila bukvalno u podzemlju "Nolita" na uglu Obilićevog venca i Jug Bogdanove) skonča kod mene
.
Citat:
Ulmawen kaže:
Nekada sam imala njihovo izdanje knjige "S onu stranu sna" od H. P. Lovecraft-a, koje više nigde nema da se nađe. |
Hee-hee, ja je još uvek imam
.
Citat:
Ulmawen kaže:
Kakav je taj prepev?
|
Sa stidom
moram da priznam da "Kalevalu" nisam pročitao. Uletela je u moju biblioteku po inerciji, a u njoj (mojoj kolekciji) je konkurencija za iščitavanje ogromna (imam preko 2 000 naslova
), pa čeka neke druge dane.
I.S. Šajković je čovek iz prve polovine dvadesetog veka, te je jezik prevoda (osim zbog prirode prevedenog dela), naravno, pomalo arhaičan. Ima tu puno stari(ji)h reči koje se dobro slažu sa originalom, naglašavaju monumentalnost dela i nekako mu pristaju. Ovo pišem na osnovu letimičnog prelistavanja (još malo pa če se govoriti "браузовања" ili tako nekako), samo da bih zadovoljio tvoju radoznalost. Meni se sviđa kako je prevod urađen.
Citat:
Ulmawen kaže:
Godina izdanja uliva nadu. Tada smo još imali nekakve propisne prevodioce i neki nivo kvaliteta.
|
Evo, iskopah i malo podataka o (sada zaboravljenom) prevodiocu:
Citat:
|
Ivan Šajković (1873-1946), književnik i prevodilac, jedan od osnivača lista "Politika". Rođen u Šapcu, studirao slavistiku u Beogradu i Pragu, a doktorirao u Breslauu (Vroclav); bio u diplomatskoj službi; umro u Stokholmu. Zbirke pesama: Iz večnog izvora, U samovanju, Moja Marija (na ruskom); sa ruskog preveo Slovo o polku Igoreve, sa finskog Kalevalu, i dr.
|
(Izvor: "Mala enciklopedija Prosveta", Beograd, 1986.)
Sad mi je jasno što je u nas zaboravljen
.
Citat:
Ulmawen kaže:
Valjda znaš srpski?
|
