Meni ne smeta što traju toliko dugo, naprotiv. To mi je često i veća zabava, te glavolomke da tako kažem. Naravno, nekad sam u frci da što pre odradim zadatak ili brol, kako bih obavio neke druge bitnije stvari, pa onda brzam i odgovara mi da se što pre završi. Mada, kad sednem da se opustim i zezam, onda volim duže mečeve. Nažalost, što si stariji vremena je sve manje, a to recimo u srednjoj, sećam se, nije mi bilo jasno uopšte, kako neko može da nema vremena.
Inače, na temu brzih i sporih partija, danas me lik pozvao da odigramo prijateljsku za 80 zlata. Igrao sam kao
Priest, špil sa Lirom i Elizom, a ovo ostalo su karte koje ja gotivim i plus one koje sam pokupio od pro igrača, listajući po netu. Sve u svemu, zabavan špil, meni bar.
Moj, sad već bivši prijatelj, je igrao
Pirate Warrior klasični, bez Murloka ili nekih drugih novina hoću reći. Baš sam se zaradovao kad sam video da je
Warrior, pomislio sam da će to biti jedan ludački
control duel, kad ono prc. Namesti mi se par karata na početku, ja to maksimalno iskoristim i prosto ga oduvam, mislim da sam imao
max health na kraju, čak.
Zahvalim se čoveku na zlatu i pozivu i kažem mu da ću ga izbrisati iz prijatelja, jer je igrao ovo sraanje protiv mene u prijateljskom meču. Ako mu se žurilo, mogao je lepo da mi kaže, pustio bih ga da me izudara, kako bi što pre završili stvar i ćao. Ovako, doviđenja.
Nisam uopšte bio ljut, samo jako razočaran, jer sam se nadao boljem i kvalitetnije protraćenom vremenu.