Re: Video igre - zavisnost bolest ili trece
Ја игру који сам најдуже играо и прешао је био Dragon Age: Origins. Једном за 70 сати, а други пут за 80, за не више од две недеље. Све што сам радио цео дан је било играње те игре. Нисам знао ни за шта друго. Устанем, седнем за рачунар, и играм док се не онесвестим. Прича игре ме је једноставно усисала, као што већ рече Reborn изнад.
Могу искрено да кажем да се кајем што сам је играо и одмах после тога сам избрисао игру и све податке без трунке жаљења. Мада, немају све игре на мене такав утицај. То је једна у много њих, и обично оставе леп утисак на мене. Ова ипак не.
У последње време играм игре из надања да ћу уз неку имати осећај као уз оне "старе", из свог млађег детињства. Схватио сам ја одавно да варам самог себе, али потребно је да то из подсвесне теорије пређе у сурову чињеницу која почиње да ме гања кроз моје блудничке сате, где упражњавам куррварство својим умом.
Игру коју сам најдуже играо и после свршетка исте, стварно не могу да одредим. Мора да је то била нека на Сонију (Tomba 2, Crash (1, 2, 3, CTR, Bash), Spyro (1, 2, 3), Resident Evil 3, итд.) или можда GTA:SA, Freelancer, Fallout (1, 2), није више ни важно..
Као што неко рече, једном када претераш, нема више умерености, иде се на све или ништа, и боље је тако.
|