Panasonic Lumix DMC-TZ20

Panasonic Lumix DMC-TZ20

Uvek s radošću testiramo aparate koji pripadaju takozvanoj ultrazoom klasi. Radi se o aparatima koji se nalaze u prilično kompaktnim kućištima, ali koji su opremljeni objektivima sa velikim optičkim uvećanjem. Oni iz Panasonica možda su pomalo zapostavljeni u izboru korisnika, što je, prema našem mišljenju, sasvim nepravedno. Zbog toga vam u ovom broju predstavljamo Lumix DMC-TZ20, model najavljen početkom ove godine, koji osim „dugačkog” objektiva donosi i niz naprednih dodataka.

Ovaj model krasi metalno kućište, koje je za jedan ultrazoom aparat izuzetno malo. TZ20 je tek za nijansu deblji od nekih džepnih modela koje smo testirali, te bez problema može da stane u skoro svaki džep. Dizajn kućišta je klasičan, ali zbog izbočine s desne strane odlično leži u ruci i njime može da se upravlja jednom rukom. Osim crne boje, uređaj je dostupan i u srebrnoj, plavoj, zlatnoj, crvenoj i braon. Na gornjoj strani aparata nalazi se točkić za izbor režima rada, okidač zatvarača oko kojeg je prsten za zumiranje, taster za snimanje video zapisa i prekidač za uključivanje/isključivanje. Na leđima aparata je LCD dijagonale tri inča osetljiv na dodir, a desno od njega smešteni su tasteri za kontrolu, kojih nema previše. Svi tasteri su malo mekši nego što bismo voleli pa ostavljaju „jeftin” osećaj, iako je kvalitet izrade fotoaparata odličan. Na desnom boku nalazi se kvalitetan poklopac, koji krije objedinjeni USB i A/V konektor, kao i mini HDMI konektor (za koji se ne isporučuje kabl). S donje strane je plastičan poklopac za bateriju i SD karticu, koji ima bravicu. Na sredini podnožja nalazi se i metalni navoj za stativ. Baterija je Li-ionska, kapaciteta 895 mAh, i puni se van aparata, u isporučenom punjaču. U pakovanju se ne isporučuje SD kartica, ali na raspolaganju je internih 18 MB memorije.

Najbitnija karakteristika ovog modela je objektiv, koji je potpisala Leica i čiji je raspon žižnih daljina od 24 do 384 mm (35 mm ekvivalentno), tačnije radi se o širokougaonom objektivu optičkog uvećanja 16x. Kontrola zuma može da se obavlja u dve brzine. Naravno, zbog velikog zuma ugrađena je i optička stabilizacija slike. Iza objektiva nalazi se 1/2,33-inčni MOS senzor efektivne rezolucije 14,1 megapiksela, pa je maksimalna rezolucija fotografija 4320 x 3240 piksela. Video zapis maksimalno može da se beleži u full HD rezoluciji (1920 x 1080 piksela) u 30 fps, uz upotrebu optičkog zuma na nižoj brzini. Tokom snimanja aparat sam reguliše fokus i otvor blende, tako da se prilagođava novonastalim uslovima. Istakli bismo i mogućnost snimanja u rezoluciji 320 x 240 piksela u 220 fps, što pravi odlične slow-motion video zapise.

Pomenuli smo da TZ20 krase i neke dodatne mogućnosti. Od hardvera, ovaj aparat ima ugrađen GPS. „Grba” iznad objektiva krije GPS modul, a LE dioda na njemu pali se svaki put kada fotoaparat pokušava da se pozicionira. Pored upisivanja geografske širine i dužine na fotografije, kao i sinhronizacije tačnog vremena (uzimajući u obzir i vremenske zone), GPS modul omogućava i upis i prikaz države, republike, okruga i imena mesta, kao i prikaz turističkih znamenitosti. U aparat je upisano oko milion tačaka (70.000 u Japanu), a lista nije proširiva (osim dodavanja 50 korisničkih). Lokacije obuhvataju uobičajene muzeje, zoo-vrtove, crkve, spomenike i slično, ali i prodavnice, tržne centre, vinarije, ski centre, golf terene itd. Vreme poslednjeg lociranja prikazuje se na ekranu. Ono što je zanimljivo jeste to da se GPS pali i kada je aparat ugašen, što će dodatno trošiti bateriju. Posle dužeg vremena neuključivanja aparata, GPS će ipak prestati sa povremenim automatskim uključivanjem kako ne bi potpuno ispraznio bateriju dok vam aparat stoji u fioci.

Kada je u pitanju korišćenje aparata, zahvaljujući automatici i 30 predefinisanih scena snaći će se i oni manje iskusni. Za naprednije korisnike omogućeno je podešavanje svih parametara fotografije, uključujući tu i ekspoziciju i otvor blende. Međutim, izgled menija nam se nije dopao, jer bismo tako nešto zatekli na uređajima od pre desetak godina. Pomenuli smo da je aparat opremljen ekranom osetljivim na dodir, međutim u slučaju TZ20, imamo utisak da je to urađeno da bi mogla da se napiše još jedna stavka na kutiji ili reklamnoj nalepnici. Upravljanje putem ekrana osetljivog na dodir nije kompletno realizovano i u nekim trenucima jedina kontrola moguća je putem fizičkih tastera. Recimo, u glavni meni ulazi se pritiskom na fizički taster ’Menu’, zatim je opciju u njemu moguće izabrati pritiskom na ekran, ali već u sledećem meniju skrolovanje ili izbor opcija mogući su samo pomoću fizičkih tastera. Zbog toga ćete u praksi brzo zaboraviti da ovaj fotoaparat ima ekran osetljiv na dodir i koristićete samo fizičke tastere.

Od mogućnosti aparata koje softver pruža istakli bismo prepoznavanje lica. Iako je to sada već uobičajena opcija, TZ20 omogućava da registrujete do šest osoba. To znači da za svaku osobu možete da unesete ime i prezime, datum njenog rođenja, ikonicu koja će se prikazati, kao i da snimite tri slike lica u različitim situacijama. Nakon toga, kada aparat prepozna lice te osobe, ispisaće njeno ime i godine, a moguće je i definisati prioritet svake od tih šest osoba, tako da lice voljene osobe uvek bude u fokusu. Aparat prepoznaje i bebe do tri godine i smanjuje intenzitet blica, a za bebe postoji mogućnost definisanja dva imena i datuma rođenja. Slično je i za kućnog ljubimca, ali je moguće snimiti jedno ime i starost. Kada idete ne put, možete da unesete datum polaska i povratka, kao i destinaciju, a fotoaparat će uz fotografije pridružiti i podatak koji je to dan putovanja („Dan peti, videli smo vevericu. Nije htela da se druži”). Još jedna specifičnost ovog aparata je snimanje 3D fotografija i bez duplog objektiva. Aparat u burst režimu snimi 10 fotografija dok korisnik polako pomera aparat 10 cm udesno. TZ20 zatim izabere dve najbolje fotografije i spoji ih u 3D snimak, koji posle može da se prikaže na 3D televizoru ili monitoru.

Kada je u pitanju kvalitet fotografija, malo smo se razočarali. Razlog je prevelika rezolucija senzora za tu fizičku dimenziju, što neizostavno mora da dovede do pojave šuma na fotografijama. Kada se fotografije posmatraju skalirane na ekranu (ili odštampane), one izgledaju vrlo dobro. Međutim, kada se uzme prikaz 1:1, primećuje se znatna količina šuma i na dnevnim slikama, kada je ISO fiksiran na minimum (ISO 100). U zatvorenom prostoru šum je još očigledniji i nikako ne bi trebalo prelaziti ISO 400 (mada se i na toj vrednosti pojavljuju svetli pikseli). Deformisanje slike i pored širokog ugla nije primetno, hromatska aberacija je vrlo mala, dok oštrina opada ka ivicama fotografije. Boje su vrlo žive, a iako slike deluju podeksponirano, na pojedinim delovima primetili smo „izgorele” (preeksponirane) detalje, pa nismo zadovoljni dobijenom dinamikom na fotografijama.

Panasonicov Lumix DMC- -120 pleni pre svega svojim relativno malim dimenzijama, imajući u vidu to šta je sve spakovano u to kućište. Lajkin objektiv izuzetno je fleksibilan i predstavljaće pravu pomoć na putu – široki ugao zabeležiće više u kadru, a 16x zum će uhvatiti svaki zanimljiv detalj. GPS je zgodan dodatak, ali će njegova upotreba skratiti životni vek slabašne baterije (oko stotinak snimljenih fotografija), što je luksuz koji ne možemo sebi da dozvolimo dok smo „na terenu”, pa treba razmisliti i o kupovini dodatne baterije. Nešto slabiji kvalitet fotografija biće primetan samo ako se aparat koristi u profesionalne svrhe, ali to i nije njegova namena. Za opštu upotrebu, pa čak i za štampanje u većim formatima, dobijene fotografije biće sasvim dobre. Po ceni koja je između 340 i 400 evra, ovo je dobar ultrazoom aparat, koji uvek možete da nosite sa sobom jer nije ni veliki ni težak.

Ivan ČABRILO