DFI AD77 Infinity, Soltek SL-75FRV, QDI Kudoz 7X-6A

Na tržištu proizvođača matičnih ploča nije nikada bilo više „igrača”, pa ipak, ma koliki taj broj bio, uvek se pojave neki novi. S tim u vezi, u poslednjih meseci pojavilo se još nekoliko novih imena. Ostvarili smo saradnju sa distributerima firmi „Soltek” i DFI i za ovu priliku dobili smo po jedan model ovih proizvođača radi „upoznavanja”. Dok je „Soltek” kod nas prisutan nekih pola godine, DFI je stigao tek nedavno, a njihov model koji ovde pominjemo jedini je primerak koji se kod nas za sada može naći. Testu smo pridodali i sličan model sada već dobro poznatog QDI.

Sve ploče koriste VIA KT400 čip-set i, naravno, namenjene su AMD-ovim procesorima. KT400 smo detaljnije opisali prilikom testa „Microstarove” KT4 Ultra u prošlom broju pa ćemo se sada skoncentrisati na konkretne modele ploča.

DFI AD77 Infinity

Ploča iz DFI-a nosi naziv AD77 Infinity i predstavlja trenutni top-model ovog proizvođača. Prosto je nakrcana najrazličitijim mogućnostima i podsetila nas je na „Soyo” ploče iz serije Dragon. Najinteresantniju mogućnost obezbeđuju čipovi Marvell 88i8030 i HighPoint 371, a to je jedan Serial ATA 150 i jedan IDE ATA133 konektor. Tako je moguće povezivanje jednog Serial ATA uređaja, ili dva „klasična” EIDE uređaja koji mogu da rade i u RAID0 ili RAID1 modu. Obratite pažnju na ono „ili”, jer istovremeno korišćenje Serial ATA i RAID IDE uređaja nije moguće. Na spisku dodataka dalje se nalaze VIA VT6103 koji je zadužen za Ethernet 10/100 Mb umrežavanje, „Realtekov” ALC650 za šestokanalnu zvučnu podršku i takođe VIA VT6306 za tri Firewire konektora. Kada se na sve ovo dodaju standardne mogućnosti južnog mosta (VT8235) poput šest USB 2.0 priključka i dve IDE ATA 133 grane, dolazi se do zaključka da se malo toga na ovu ploču ne može povezati. Napomenimo da postoji i „konačni” model, bez „Infinity” u imenu (engl. „infinity” = beskonačnost), koji poseduje mnogo manje dodataka.

Kvalitet izrade je vrlo dobar, a svi ti dodatni čipovi daju impozantan izgled matičnoj ploči. Najbolje od svega je što i pored ovolike gužve nije načinjen nijedan kompromis. Štaviše, sve je vrlo dobro pozicionirano. SocketA je zaokrenut za 90 stepeni, pa vam napajanje neće smetati da stavite/skinete hladnjak čiji ventilator u ovom slučaju duva i preko hladnjaka na Northbridgeu. ATX konektor je dovoljno daleko da ne smeta, a IDE i FDD konektori su na samom rubu štampane ploče. Čak četiri DIMM memorijska podnožja još su jedan plus: najveći broj „KT ploča” ima tri. Tu je i pet PCI slotova što, pored tolikog broja integrisanih kontrolera, mora biti dovoljno. Posebnost ovoj matičnoj ploči daje i dijagnostički sistem koji je takođe integrisan na matičnoj ploči i, između ostalog, čine ga četiri svetleće diode. Nažalost, DFI nigde u uputstvu ne objašnjava šta znači koja kombinacija lampica. Srećom, mi nismo imali nikakvih problema sa pločom, pa nam objašnjenje nije ni bilo potrebno.

Prelazimo na „mekani” deo ploče, njen BIOS koji je potpisao „Award”. I ovaj deo je urađen na visokom nivou, tu je sve što vam može zatrebati, bilo da ste običan ili napredni korisnik. Pripadnicima ove druge grupe posebno će pogodovati overklok sekcija koja omogućava promenu napona procesora, čip-seta, memorije i AGP porta. Posebno se izdvaja maksimalnih 2 V za „prženje” procesora (većina ploča ne dozvoljava više od 1,85 V). Takođe, impresivan je najviši mogući takt magistrale koji iznosi 250 MHz (korak 1 MHz). Pored svega ovoga, u 2 MB EEPROM modula našlo se prostora i za sam BIOS Flash program, čime je olakšano unapređenje BIOS-a. Sve u svemu, i BIOS zaslužuje najviše ocene.

Soltek SL-75FRV

„Soltekov” model zove se SL-75FRV i prvo što upada u oči u odnosu na DFI jeste znatno kraći spisak dodatne opreme. Tu je samo uobičajeni AC’97 zvučni čip, istovetan onom sa AD77. Pomenimo da postoji i model SL-75FRV-L koji ima i mrežni čip i odgovarajući RJ-45 konektor. Da bi cenu ploče učinio što pristupačnijom „Soltek” se nije odlučio ni za jedan drugi dodatak. Kvalitet izrade je na dobrom nivou, a ljubičasti lak ukazuje da je i „Soltek” stao u red proizvođača koji drže do „umetničkog dojma” svog proizvoda :) Manji broj elemenata na štampanoj ploči omogućio je odličan raspored pa je sve dobro postavljeno. Jedina zamerka mogla bi da se uputi na broj PCI slotova, možda i bez pravog razloga, ali mi prosto volimo da vidimo svih šest.

Poput „Microstara”, i „Soltek” je odlučio da izradu BIOS-a poveri kompaniji AMI. Opcija unutar njega ima podosta, međutim ipak nešto manje nego kod sličnih ploča koje smo testirali. Na primer, memoriji je moguće posebno nameštati samo takt (200, 266, 333, 400 MHz), CAS (1,5 do 3) i preplitanje (none, 2-way, 4-way). Bolje ploče ovde imaju još nekoliko opcija koje omogućavaju finije nameštanje. Overklok sekcija je interesantnija, posebno Red Storm Overclocking Tech (RSOT) koja bi trebala da omogući automatsko overklokovanje, tj. BIOS bi trebalo da odredi koliki je maksimalni FSB koji sistem može da podnese. Nažalost, u praksi je RSOT potpuno zakazao i odredio 116 MHz kao maksimum. Koliko je pogrešio, jasno je iz podatka da je 133 MHz standardna vrednost na kojoj radi svaki Athlon XP procesor. Srećom, ručno podešavanje dobro radi, pa je ploča radila i preko 170 MHz, što je maksimum testiranog procesora. U ostale overklok opcije spadaju promena napona procesora (do 1,85 V), memorije (do 2,7 V) i AGP-a (do 1,7 V), kao i promena množioca. Primetili smo još jedan problem unutar „PCHealth” sekcije gde se očitavaju trenutni naponi, temperature i broj obrtaja ventilatora. Naime, merenje brzine obrtanja ventilatora, bilo na FAN1 (procesorski), bilo na FAN2 konektoru – ne radi. Da li je problem sa testiranim primerkom ili celom serijom, nismo uspeli da utvrdimo. Da ne bude da samo kudimo, pohvaljujemo odličnu zaštitu od pregorevanja procesora koja se igrom slučaja dokazala u praksi (otkazao je ventilator). Ploča očitava temperaturu i sa samog procesora i sa termistora unutar podnožja, a moguće je namestiti granične temperature za svaki posebno. Ukoliko koristite Athlon XP ili Duron sa jezgrom Morgan, koji imaju diodu u jezgru, svakako koristite ovo očitavanje, međutim ukoliko koristite starije Durone i Athlone, „javljaće” se samo termistor u podnožju.

QDI Kudoz 7X-6A

Poslednja ploča sa ovog testa je QDI oznake Kudoz 7X-6A. Ovo „6A” označava podršku šestokanalnom zvuku, ovoga puta posredstvom VIA-inog VT1616 čipa. U odnosu na „Realtek” sa prethodne dve ploče, prednost je posedovanje SP/DIF izlaza. Kao kod „Soltekovog” modela, ovo je sve od dodatne opreme, barem kada je u pitanju testirani model. Postoji i model koji u imenu ima „-L”, tj. poseduje Ethernet 10/100 Mb kontroler, ali i onaj sa „–A” što znači da ima običan dvokanalni AC’97 zvučni čip. Kvalitet izrade je standardan za ovog proizvođača, a novina je kuler na „severnom mostu”, što se prvi put sreće na nekom QDI modelu. Raspored na matičnoj ploči je tek prosečan, prisustvo svih šest PCI slotova je pohvalno, ali smatramo da je ATX trebalo udaljiti od podnožja.

Ukoliko je ovo znak da je QDI odlučio da napravi napredniju matičnu ploču (čitaj: ploču koja će se više svideti ljubiteljima overklokovanja i sličnih radnji) „Awardov” BIOS to i potvrđuje. Po prvi put jedan QDI poseduje vrlo obimno podešavanje memorijskih parametara kakvo se sreće na najboljim modelima drugih proizvođača. S druge strane, overklok sekcije u BIOS-u gotovo da nema. Za ovu operaciju QDI i dalje upotrebljava džampere i njima je moguće podići napon procesora do 1,85 V i izabrati osnovni takt magistrale (100, 133 i 166 MHz). Pomoću BIOS-a je FSB moguće namestiti nešto preciznije, pa je između svake ove vrednosti moguće izabrati 5-6 drugih, ali sve je ovo daleko od konkurencije, naročito gornji maksimum koji je upravo 166 MHz. Tako će vam QDI omogućiti precizno podešavanje rada računara, ali bez pravih mogućnosti za overklok.

U radu, ploče iz QDI i „Solteka” nisu iskazale nikakve probleme, dok je DFI pokazao izvesnu osetljivost kada je u pitanju korišćenje određenih memorijskih modula. Naime, dok su druge dve ploče (i Microstar 648 Max iz drugog teksta) odlično radile pri najbržim setovanjima sa sva četiri različita PC2700 modula, DFI je uspevao samo sa jednim, sa ostalima je CAS 2,5 bio neminovan. Doduše, napominjemo da je u pitanju uzorak ploče i da drugih problema nije bilo.

Kada su u pitanju performanse, rezultati ukazuju da su sve ploče vrlo ujednačene. Testove smo vršili s procesorom Athlon XP 1600+ koji smo ubrzali na 166 MHz podizanjem takta magistrale. Po konačnim rezultatima Kudoz 7x se pokazao najboljim, čini se da mu je prednost donela AGP sekcija na šta ukazuju i Unreal Tournament 2003 i 3DMark2001 SE. Naravno, za sve vreme testiranja korišćen je takt memorije od 333 MHz, jer se to u praksi pokazalo bržim od 400 MHz.

Iako ni ovoga puta KT400 nije opravdao brojku „400” u svom nazivu, naše opšte mišljenje o njemu sada je ipak nešto bolje. Činjenica je da podrška za DDR400 nije dobra i da to u praksi radi traljavo, međutim pri 333 MHz i performanse i stabilnost su na vrhunskom nivou. Pri tome verujemo da će KT333 matične ploče vrlo skoro nestati sa tržišta, tj. da će ih modeli poput ovih sa našeg testa jednako brzo smeniti, pa makar radili i na „svega” 333 MHz. I dalje ostaje da ukoliko imate KT266A ili KT333 matičnu ploču nikako ne žurite sa njenom zamenom, međutim, ukoliko tek sada kupujete matičnu ploču i AMD procesor, KT400 ploče su bolji izbor jer su cene već skoro pale na nivo KT333 modela. Primerci sa ovog testa spadaju u krug onih koje preporučujemo. To se posebno odnosi na DFI koji zaista spada u vrhunske ploče. Pomenuti problemi sa memorijom, i ako postoje, ne brinu nas previše, pre svega zbog toga što je ovo bio „sample” primerak (uzorak), kod kojih sitne nekompatibilnosti nisu retke.

Saša UZELAC